Imati zdrave zube i lep osmeh ne znači samo imati sređenih nekoliko prednjih zuba. Naime, zdravi zubi podrazumijevaju čitavu viličnu kost. Čovek bi, po pravilu, trebalo da ima 32 zuba i to po osam u svakom viličnom kvartu.
Međutim, vrlo se često dešava da ljudi zbog povreda, neobazrivosti ili nemarnosti izgube zub. To, naravno, u doba savremene stomatologije i nije preveliki problem. Zubni mostovi, zubni implantati, fasete i mnogi drugi protetički zahvati mogu nadomijestiti zubne nedostatke.
O tome kako je stomatologija nekada izgledala, ali i da li danas postoje neke fascinantne činjenice, govorimo u ovom tekstu.
1. Mesec dana pranja zuba u proseku
Možda ste se zapitali koliko neku radnju radite dnevno, mesečno ili godišnje, ali sigurno niste provjerili koliko u životu vremena provedete baveći se nekim aktivnostima. Prosečan čovek u životu provede 38,5 dana četkajući zube! Zamislite samo kada biste tu radnju radili samo jednom u životu. Ionako ta dva minuta jedva „izguramo“. Kako li bi tek izgledalo četkati zube gotovo 40 dana.
2. Gazirano šteti zubima
Statistika kaže da ljudi koji piju 3 ili više čaša gaziranog pića tokom dana, imaju čak 62 posto više problema sa karijesom, gubitkom zuba ili drugim oboljenjima. Možda bi trebalo da porazmislite da se okanete ove štetne navike.
3. Konac za zube
Pranje zuba jeste pomalo dosadno. Morate, ipak, imati na umu da stvari mogu izuzetno krenuti po zlu, ukoliko se ne držite ove navike.
Zubi stradaju upravo zbog toga što se na njima talože bakterije koje uzrokuju kamenac, karijes i druge bolesti. Ukoliko zube perete dva puta dnevno, smanjujete šansu da će se dogoditi išta negativno sa vašim zubima. Ako u to uvrstite i konac za zube, veliki dio problema pada u vodu.
4. Otisak jezika
Zamislite kako dolazite da date otisak za ličnu kartu ili pasoš, a teraju vas da umesto prsta, uvaljate jezik u mastilo. Pa da, zvuči poprilično uvrnuto.Međutim, treba da se zna da svaki jezik ima izuzetan i jedinstveni otisak, kao što je svaki otisak prsta drugačiji.
5. Dečiji osmeh
Iako bi se moglo protumačiti da odrasli ljudi imaju manje lep osmijeh nego djeca, i da imaju manje zuba, ipak nije to razlog zbog koga se deca smeju češće.
Naime, djeca se nasmiju čak 400 puta na dan, dok se odrasli nasmiju tek 30-ak puta. Dečiji osmeh je sigurno češći jer imaju manje briga i naivnije pristupaju životu.
6. Bakterije, bakterije
Iako svi mislimo da su bakterije isključivo loše, tu pretpostavku pobija činjenica da je preko 300 tipova bakterija prisutno u ustima. Neke od njih su podle i prave „džumbus“ u ustima, dok druge pomažu varenju.
7. Iz istorije stomatologije
Ovih nekoliko činjenica dolazi iz istorije. 1866. registrovana je prva žena zubar. U pitanju je Lusi Hobs. Što se tiče prvog registrovanog zubara, ili makar nekoga ko se bavio ljudskim zubima, trudeći se da ih nadomesti ili popravi, treba pomenuti Hesi – Rea. U pitanju je staroegipatski naučnik ili bolje reći vrač, koji je živio prije više od 5000 godina.
Stari Grci su koristili kombinacije alabastera, koralnog praha i gvožđa kako bi napravili zubnu pastu. Još jedna važna i interesantana činjenica dolazi iz istorije. To je teza da je Džordž Vašington, američki predsjednik, imao drvene zube. Ipak, to nije istina, jer je njegova proteza bila napravljena od kombinacije zlata i drugih metala. To je ujedno i jedna od prvih poznatih proteza.
Životni proces se sigurno produžio i zbog toga što su ljudi odgovorno pristupilli sopstvenim zubima i oralnom zdravlju.
Može pak biti da će se kroz vekove i naša medicina smatrati prevaziđenom, ali je za sada najbolje što imamo.
izvor: zenasamja.me
