Interesovanje za snove i predpsihološko shvatanje snova

Interesovanje za snove prati čoveka od nastanka. Svi ljudi sanjaju (oni koji nemaju fizičkih oštećenja nervnog sistema zbog kojih bi to bilo nemoguće), iako ih neki pamte, a neki ne. Zanimanje za snove je postojalo oduvek, pa su i pisani dokumenti još od najranijeg doba čovečanstva puni zabeleženih snova. Njih ima u verskim i mitološkim knjigama, ima ih u delima filozofa i pesnika, ali i u primerima iz života običnih ljudi.

Primitivni čovek je snove doživljavao kao potpunu realnost, što je i danas uočljivo kod primitivnih plemena, pa tako ako primitivni čovek sanja da je ukrao svom komšiji nešto, on ujutru odlazi da se za to iskupi i vrati mu ukradeno. Za njih postoji jedino svest da se može biti jedno i isto sa onim što se sanjalo – sa likovima, situacijama i događajima iz snova.

Ni danas nije retkost da savremeni čovek pokazuje tragove ovakvog ponašanja i da posle sna bude uveren da je tekst sna nešto što treba shvatiti bukvalno ili tako što određenim slikama iz sna treba pridodati uvek isto značenje – otuda veliko interesovanje za sanovnike pune stereotipnih i ispraznih tumačenja.

Počeci psihološkog analiziranja snova

Naime, da je vrlo mogućno, čak vrlo verovatno, da snevač ipak zna šta njegov san znači, samo on ne zna da to zna, pa misli da ne zna. – Sigmund Frojd, Uvod u psihoanalizu

Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, prvi je primetio da san ima simboličko značenje, a da u ljudskom umu postoji proces koji stvara simbole sna, sa zadatkom da se prikrije određena neprihvatljiva nesvesna želja, najčešće seksualne ili agresivne prirode.

Ono što se zapamti po buđenju Frojd je nazvao manifestnim sadržajem sna, a procesom analize dolazi se do skrivenog značenja, odnosno, otkrivaju se i čine svesnim latentne misli sna. Frojd je, takođe, utvrdio da se san ne može analizirati bez prisustva snevača, a svoj način analiziranja je zasnovao na metodi slobodnih asocijacija uz pomoć koje je otkrivao potisnute konflikte unutar ličnosti.

Dopunu Frojdove teorije i prakse analize snova dao je njegov saradnik i sledbenik, a kasnije neistomišljenik, Karl Gustav Jung. Jung se nije zadovoljio teorijskim postavkama da se u sadržaju sna uvek kriju seksualne potisnute želje, kao ni da je metoda slobodnih asocijacija, na način kako je Frojd koristio, najbolji metod za analizu snova.

Za razliku od Frojda, Jungovo je shvatanje da snovi nisu takvi kakvi jesu zato što nešto kriju nego zato što takvi predstavljaju najbolji i najpotpuniji izraz psihe. Otuda je i uvideo da se, koristeći beskrajno duge nizove asocijacija snevača na elemente sna, može dopreti do skrivenih konflikata, ali da to odvodi od suštine sna, koji je mnogo sadržajniji.

Jung je zbog toga isticao važnost da asocijacije snevača budu usmerene na sadržaj i tekst sna, a ne da lutaju slobodno jer se time dolazi do važnih informacija ne samo za otkrivanje uzroka i porekla konflikta nego i za usmeravanje terapijskog procesa. Jung je dao i jednu od najpotpunijih i u praksi najbolje potvrđenih definicija sna – da je to nesvesna reakcija na neku svesnu situaciju koja nastaje iz konflikta između svesti i nesvesnog, sa tendencijom nesvesnog da cilja na promenu jednostranog stava svesti (Jung, C. Children’s Dreams: Notes from the Seminar Given in 1936-1940, Princeton University Press, 2007).

Za Junga se vezuje i otkriće dubljeg sloja nesvesnog, koji je on nazvao kolektivnim nesvesnim i koji svoje izvorište ima u zajedničkim predispozicijama čovečanstva da u određenim značajnim i prelaznim životnim situacijama (pubertet, odvajanje od roditelja, sklapanje braka, odabir profesije, suočavanje sa gubicima i sl.) stvara arhetipske predstave velike emocionalne snage, koje se povremeno pojavljuju i u snovima.

U ovim retkim situacijama san se može analizirati i bez prisustva snevača, pomoću paralela sa mitovima, bajkama, religijama i alhemijskim simbolima. Ipak, nijedan san u kome su simboli pretežno arhetipske prirode nije moguće u potpunosti shvatiti bez prisustva snevača i poznavanja njegove životne situacije.

Kao spona između Jungovog i Frojdovog pristupa analizi snova stoji i Schicksalsanalyse – doslovno: analiza sudbine, švajcarskog lekara Leopolda Sondija. On je eksperimentalno u praksi dokazao prisustvo i uticaj latentnih recesivnih gena na životne izbore u najvažnijim oblastima života – izbor partnera, profesije, ideala, prijatelja.

Posebno je skrenuo pažnju na to da se u snovima pojavljuju i figure predaka koje objašnjavaju poreklo tih izbora i daju usmerenje kako da prevaziđe njihova ograničenja. On je prepoznao da postoji i sloj nesvesnog koji je nazvao familijarno nesvesno čiji su specifičan izraz snovi predaka.

Savremena orijentacija u psihologiji sve više usmerava izučavanje snova ka analizi sadržaja i drugim kvantitativnim metodama, a zanemaruje individualni kvalitet koji svaki san u sebi nosi.

Neki autori kao što su Kalvin Hol i Vilijam Domhof, posmatrali su snove sa aspekta analize sadržaja, pretežno statistički. Njihovi rezultati jesu zanimljivi jer upućuju na to koji se sadržaji mogu javiti u snovima grupacije sa određenim zajedničkim karakteristikama – npr. naroda ili delom naroda.

Tako ne treba da čudi što se u snovima takve grupe, npr. kod Eskima najviše pojavljuju sneg i polarne životinje, kada je to ono sa čim Eskimi najviše imaju prilike da se sreću i sa čime njihova psiha ima najviše iskustva. I već na ovakav način posmatrano, možemo da uočimo paralelu sa onim što je Frojd nazivao dnevnim ostacima, koji se redovno pojavljuju u snovima, a plod su neposrednog, najčešće skorašnjeg iskustva, bez razlike da li je neki od tih elemenata ikada bio dostupan našoj svesti – da li smo na to obratili pažnju, o njemu razmišljali i sl.

Iako su istraživanja Hola i Domhofa od neznatnog značaja za analizu i razumevanje sadržaja tih snova, ona ipak pružaju objektivan, statistički dokaz da svesna i nesvesna psiha funkcionišu kao celina i da se nadopunjuju, a jedno utiče na drugo.

Psihološka analiza snova danas

Savremena analiza snova utemeljena je u Frojdovim otkrićima i veliko je pitanje da li bi i kako izgledala da njih nije bilo. Zbog toga je Jung tvrdio da Frojdu i pripada besmrtna zasluga za otkrivanje kraljevskog puta u nesvesno.

Ipak, danas više ne živimo u Beču na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek kada su mnoge današnje teme bile neprihvatljive i zabranjene. Seksualnost, duhovnost, porodični odnosi, lični i profesionalni izbori se stalno dovode u pitanje, što je dar i breme sloboda koje su u međuvremenu izvojevane.

U analizi snova danas je pravilo da se treba držati ličnog iskustva snevača sve dotle dok ne iscrpimo svaku mogućnost dobijanja asocijacije od njega, a to najviše zavisi od veštine analitičara da podstakne snevača na davanje bogatih i potpunih opisa i asocijacija, kao i da uspostavi sa njim profesionalan odnos pun poverenja.

San je najzagonetniji tekst sa kojim se može suočiti, jer se izražava metaforično i samo onaj koji je sanjao zna neposredno o iskustvu konkretnog sna – san je subjektivan, ali Frojd uliva nadu da onaj koji je sanjao verovatno ipak i zna šta njegov san znači, a dužnost analitičara je da mu pomogne jer on još nije svestan da zna.

Od ključnog značaja u Frojdovoj tvrdnji koja je uzeta i za moto ovog teksta je da snevač zna šta njegov san znači i iz nje sledi zahtev da analitičar napusti svoju sveznajuću poziciju i pristupi analizi kao da o snu i snevaču ništa ne zna.

U mnogim psihoterapijskim pravcima je i danas mnogo insistiranja na vraćanju u detinjstvo u potrazi za nalaženjem uzroka problema u aktuelnom psihičkom funkcionisanju. Oni su, nesumnjivo, važni i tamo se najverovatnije nalaze koreni i uzroci ponašanja osobe, ali insistirajući na tome da se klijent vraća uvek iznova na situacije iz detinjstva čini se nepravda ličnosti kao celini, koja u sadašnjem trenutku raspolaže sa daleko više kapaciteta i sredstava da se suoči sa problemom u kome se nalazi, nego što je to bilo u ranom detinjstvu.

U Jungovom delu Frojd i Psihoanaliza, koje kod nas nije prevedeno, između ostalog se kaže:

Stvarajući teoriju koja izvodi neurozu iz razloga u dalekoj prošlosti, pre svega pratimo tendenciju naših pacijenata da nas odvedu što je dalje moguće od kritičnog sadašnjeg trenutka. Jer razlog patogenog konflikta leži najvećim delom u sadašnjem trenutku i većinom u sadašnjem trenutku leži pokretački uzrok (neurotskog konflikta, prim. aut.) i samo u sadašnjem trenutku su mogućnosti za njegovo uklanjanje.

Prevod autora iz: Jung, Freud and Psychoanalysis, Collected Works – Vol. 4, 166, Bollingen Series XX, Pantheon Books Inc., New York, 1961

U praksi je primetno da se san intenzivno obraća odrasloj ličnosti snevača, sa svim njegovim kapacitetima, čak i onda kada ga obaveštava o uzrocima problema koji su nastali mnogo pre sadašnjeg trenutka. I kada su nedostaci u funkcionisanju na koje san ukazuje u osnovi infantilni, zahtevi za promenom su upućeni odraslom egu, koji ima zadatak da tu promenu integriše u svesno funkcionisanje.

Krajnji cilj analize snova je da osoba, u što je moguće većoj meri, izbegne ranije neadekvatne obrasce ponašanja.

izvor: kultivisise.rs