Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA
REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

“Kinder

Istorija

U Kragujevcu pre 66 godina proizveden prvi “fića”

Simbol nekadašnje države

Objavljeno

Fotografija: uzice online

Na današnji dan (18. oktobar) daleke 1955., u Kragujevcu je startovalo sklapanje “fijata 600”, za čiju proizvodnju je licenca prethodne, 1954. godine, bila kupljena od italijanskog Fijata, i koji je, nakon potonjeg povećanja kubikaže, dobio naziv “zastava 750”.

Reč je, naravno, o legendarnom “ Fići nacionale”,  koji je, 1955. godine, na Salonu automoboila u Ženevi, predstavljen kao “prvi automobile iz jedne komunističke zemlje”, ali i vozilu koje je motorizovalo Srbiju i bivšu Jugoslaviju.

Proizvodnja “fiće”, u jesen 1955. počela je u pogonu “Stara prikolica” kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda (VTZ-a), posle Drugog svetskog rata, preimenovanog u Zavode “Crvena zastava”, i to na improvizovanoj proizvodno-montažnoj traci, na kojoj su radnici školjku vozila gurali od jedne do druge proizvodne operacije…


”Zastava 750” je iz pogona nekadašnjeg VTZ-a i potom izgradnje Zastavine fabrike automobila izlazila punih 30 godina, preciznije do novembra 1985. godine , i za te tri decenije proizvedeno je ukupno 923.487 automobila tog modela, koji je bio i ostao najpopluraniji “četvorotočkaš” na prostoru cele bivše “Juge”.

Paralelno sa “fićom”, u Zastavi se jedno vreme sklapao i model “Zastava 1.300”, koji je slovio za prvu domaću limuzinu.

Nakon “fiće” i “tristaća, u Zastavi je, krajem 1971. .startovala proizvodnja modela “zastava 101”, zatim 1975. “juga”, 1980 “floride”.

U Zastavi su, pored ostalih,  sklapani i modeli “128” i “Zastava 10”, odnosno Fijatov “punto”.

U okviriu industrijske kooperacije sa poljskom i ruskom auto-industrijom, u Kragujevcu su  sklapane (uglavnom odmašćivane kompletne “Lade” i “Pezejci”), za koje je tehničko-tehnološki daleko superironija kragujevačka fabrika ruskim i poljskim partneima isporučivala branike i druge delove od plastike, svetlosnu opremu, te motore za pokretanje brisača koji su se proizvodili u fabrici “5. septembar” u Surdulici.

Aktuelni srpski vlastodršci su koliko do juče i bukvalno moljakali  Vladimira Putina da dozvoli da Srbija u Rusiju izvozi barem jedan kontingent  novog šumadijskog fiću”, a da nam  Rusi, za uzvrat, prodaju “ladu”. Srećom da Putin nije pristao.

U Kragujevcu je, od jeseni 1955. do novembra 2008., kada su iz pogona tada već kompanije Fijat automobili Srbija – sišli poslednji primerci “juga“ i „skale“ ( preimenovan model „101“) –  izašlo 4,5 miliona vozila, od čega je oko 650.000 automobila izvezeno u 76 zemalja širom sveta, pri čemu je blizu 142.000 „jugića“ prodato kupcima u Americi, u vreme kada to, inače i uzgred,  nisu bili u mogućnosti „Fijat“ i(li) „Pežo“, na primer.

Ali, početkom 90-tih počeo je ratni raspad bivše Jugosavije, a sa njom i kragujevačke Zastave – koncipirane kao jugoislovenska fabrika – koja je, krajem 80-tih, imala više od 53.000  radnika,i u čiju proizvodnju je bilo uključeno 280 preduzeća iz 130 mesta  cele bivše SFRJ.

Već početkom  90-tih proizvodnja automobila i kamiona u Zastavi bila je desetkovana, IVEKO koji je sa Zastavom  kamioni u Kragujevcu bio formirao mešovito preduzeće (prvo te vrste u Jugoslaviji), odmah je pobegao  u  Tursku i Brazil,  Fijat se povukao iz već ugovorene zajedničke kompanije sa Zastavinom fabrikom automobila.

Fotografija: uzice online

Folksvagen je, pre toga, raskinuo memorandum o saradnji sa Zastavom i otišao u Češku, gde je preuzeo tamošnju „Škodu“.

Krajem seprembra 2008. Fijat i Vlada Srbije potpisali su sporazum o formiranju zajedničke kompanije – Fijat automobili Srbija, nastaloj potonjom temeljnom rekonstrukcijom Zastave, u kojoj su, pristankom nadležnih u Srbiji, ime i brend Zastave, izostavljeni.

Iako je bilo predloga, Fijatova fabrika u Kragujevcu nije dobila ime po inženjeru Prvoslavu Rakoviću koji je, sredinom  50-tih prošloga veka, doveo Fijat u Srbiju i Kragujevac i bukvalno, svojom čeličnom voljom i upornošću, stvorio domaću automobilsku industr iju…

Privredni sud u Kragujevcu je, u oktobru 2016., proglasio bankrot Zastave automobili,  čije su neizmireme obaveze u tom trenutku „težile“ svih 40 milijardi dinara, od čega Pariskom i Londonskom klubu 26,5, a Fondu za razvoj Republike  Srbije deset milijardi…

U leto te godine, kad je nad Zastavom automobili otvoren stečajni postupak, preduzeće je imao još troje zaposlenih.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika nedavno je raspisala tender za (ras)prodaju preostale pokretne imovine Zastave automobila, što definitivno označava kraj jedne epohe industrijskog i privrednog razvoja Srbije i bivše Jugoslavije, koji je, u Kragujevcu,  počeo na jučerašnji dan 1955. – sklapanjem prvog “fiće”.

Izvor: danas.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne