Najveći broj infekcija kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta jesu virusne. Istina je, međutim, da se ovaj statistički podatak ne slaže u potpunosti sa brojem antibiotika koji je prepisan deci. Broj prepisanih antibiotika je mnogo veći i moramo se upitati kada je zaista neophodno uključiti antibiotike, a kada ne. Kako bi lekar propisao to čudo postpenicilinske ere zvano antibiotik, lekar najpre mora biti siguran da je izazivač bolesti kod pacijenta zaista bila bakterija, piše Stetoskop.info.

Antibiotikom se leče infekcije koje su izazvane bakterijama

Antibiotici u užem smislu reči predstavljaju prirodne sekrete koji mikroorganizmi (bakterije, gljivice, aktinomicete) luče u spoljašnju sredinu u cilju odbrane od drugih mikroorganizama i preživljavanja. Pored prirodnih, polusintetske i sintetske supstance čine veliku grupu antibakterijskih lekova ili kako je poznatije, antibiotika.

Antibiotici se koriste u terapiji infekcija koje su izazvane bakterijama i obuhvataju veliki broj različitih supstanci. Upravo zbog toga, pravilna upotreba antibiotika je veoma važna, kao i savesno uzimanje istih, kako bi se bakterijska infekcija uspešno izlečila.

Dešava se da pacijenti uzimaju antibiotike na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom, a često zbog toga dolazi do povećanja otpornosti bakterije na antibiotike i smanjuje se mogućnost izlečenja.

Činjenice koje pedijatri žele da znamo

Iako mnogi roditelji, ali i odrasli ljudi, često brinu čim primete crveno grlo ili bol u uhu, važno je znati da ovi simptomi ne znače uvek bakterijsku infekciju. Crvenilo u grlu može biti posledica virusnih infekcija, iritacija, pa čak i alergija, dok bol u uhu ne mora nužno ukazivati na prisustvo bakterija. U mnogim slučajevima, bol u uhu može biti rezultat upale izazvane virusima ili čak nakupljanjem tečnosti iza bubne opne.

Još jedan čest mit vezan za bakterijske infekcije jeste boja sluzi. Iako mnogi veruju da je žuta ili zelena sluz siguran znak infekcije, stvarnost je drugačija. Sluz može promeniti boju usled dužeg zadržavanja u nosnim šupljinama, pa čak i pod uticajem suvog vazduha ili zagađenja.

Stoga, pre nego što se posegne za antibioticima, važno je da se konsultujete sa lekarom koji će utvrditi da li je bakterijska infekcija zaista prisutna. Ne zaboravimo da nepotrebno uzimanje antibiotika može dovesti do otpornosti na ove lekove, čineći borbu protiv budućih infekcija komplikovanijom.

Činjenice koje pedijatri žele da zapamtimo su:

• Crveno grlo samo po sebi ne znači da dete ima bakterijsku infekciju.
• Bol u uhu ne znači da dete ima infekciju uha.
• Čak ni sporadično žuto prebojene sline nisu pouzdan znak bakterijske infekcije, jer takvu boju mogu dobiti i usled dužeg zadržavanja u nosnim šupljinama.

Kako raspoznati o kakvoj se tačno infekciji radi?

Prvi korak je detaljni pregled deteta. Zatim, isto tako detaljnim prikupljanjem informacija od roditelja, pre svega o samoj bolesti – načinu početka, redosledu javljanja tegoba, visini temperature i reagovanju na lekove koji bi trebalo da je snize, o opštem stanju deteta, apetitu, snu. Takođe, pedijatar se raspituje i o prethodnim bolestima deteta i na kraju o njegovom okruženju i prisutnim infekcijama u vrtiću, školi, kući. Od velike su nam koristi laboratorijske analize krvi, urina i stolice, uzimanje briseva iz nosa ili grla, čime možemo još preciznije dobiti potvrdu o kakvoj se tačno bakteriji radi.

Dr Ana Lazarević za Stetoskop.info poručuje: „Antibiotik koji ćemo dati mora biti mudar izbor ispravne dijagnostike, a nikako oružje kojem se lako pribegava i koje, ukoliko se nekritički koristi, može krenuti u rat – ne protiv uzročnika bolesti, već protiv svih onih dobrih bakterija na koži, u ustima, crevima. Sve te dobre bakterije su organizmu korisne. Dakle, verujte pedijatru i oprezno sa antibioticima.“