Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.
Najzastupljeniju sortu maline “heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa “griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju “rolend”.
“Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge”, kaže za list dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. “Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena”, ističe on i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.
Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.
“Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike”, ističe Leposavić.
Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.
Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.
Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji, piše Ivana Albunović za “Politiku”.
“Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline”, tvrdi Leposavić.
Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.
Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.
“Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka”, kaže Aleksandar Leposavić.
Izvor: blic.rs
