U periodu od 2017. do 2020. godine sa vodnog zemljišta Drine prijavljeno je vađenje 1.004.412 kubnih metara rečnih nanosa, od čega se na deo vodotoka nizvodno od hidroelektrane “Zvornik” odnosi više od 95 odsto, navela je Državna revizorska institucija u najnovijem izveštaju. Koliko je peska i šljunka zaista izvađeno iz ove reke tokom te četiri godine i kolika je šteta – nije poznato. Jer bi, prema ovom izveštaju, u to trebalo uračunati i nelegalnu eksploataciju – bar onu koju je vodni inspektor zatekao u 53 slučaja kada su “lica bez važeće vodne saglasnosti” vadila pesak i šljunak iz Drine.
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti „Upravljanje vađenjem rečnih nanosa iz reke Drine“ sa ciljem, kako se navodi, da utvrdi „u kojoj meri su nadležni organi kroz planiranje, kontrolu i praćenje efekata vađenja rečnih nanosa obezbedili efikasno upravljanje vađenjem rečnih nanosa iz reke Drine, u cilju uređenja vodotoka uz istovremenu zaštitu prirode i životne sredine“.
Revizori ukazuju da način praćenja i obuhvat kontrole odobrenih aktivnosti vađenja rečnih nanosa nisu bili adekvatni.
“Što je uz značajan broj otkrivenih slučajeva nelegalnog vađenja šljunka i peska iz reke Drine uticalo da stvarne količine izvađenih rečnih nanosa nisu poznate”, navode revizori.
U periodu od 2017. do 2020. godine, izuzev vodnog inspektora, nije bilo obezbeđeno upoznavanje drugih organa nadležnih za kontrolu i praćenje aktivnosti u vezi sa izdatim vodnim saglasnostima za vađenje rečnih nanosa iz reke Drine, konstatuju, između ostalog, državni revizori.
“Nedostatak podataka o odobrenim aktivnostima vađenja rečnih nanosa iz reke Drine negativno je uticao na mogućnost da inspektori zaštite životne sredine i drugi organi, pored vodnih inspektora, planiraju i preduzimaju adekvatne mere praćenje i kontrole sprovođenja aktivnosti u vezi sa vađenjem rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reke Drine”, navodi DRI.
Revizori su utvrdili da je, sprovođenjem redovnog i vanrednog nadzora u periodu 2017-2020. godine vodni inspektor u 53 slučaja zatekao osobe bez važeće vodne saglasnosti u vađenju rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reke Drine.
“Ovim licima izrečene su mere zabrane obavljanja aktivnosti, ali nisu utvrđene količine izvađenih rečnih nanosa. Pokrenuti postupci pred nadležnim sudom i izrečene mere nisu odvratile lica od ponavljanja nelegalnih radnji pa je 13 lica više puta zatečeno u vađenju rečnih nanosa bez vodne saglasnosti. O otkrivenim slučajevima nelegalnog vađenja rečnih nanosa nije obaveštavana inspekcija zaštite životne sredine, zbog čega nije utvrđeno da li je tim aktivnostima naneta šteta po životnu sredinu i nisu preduzimane mere koje su u nadležnosti inspektora zaštite životne sredine”, navodi se u izveštaju DRI.
DRI konstatuje da praćenje uticaja sprovedenih aktivnosti nije uređeno, zbog čega na osnovu raspoloživih podataka i pokazatelja nije utvrđen efekat vađenja rečnih nanosa na vodni režim reke Drine i životnu sredinu.
DRI u izveštaju ukazuje da reka Drina predstavlja značajan prirodni resurs šljunka zbog čega je i komercijalno vađenje rečnih nanosa veoma izraženo u priobalju ili sa sprudova uz rečno korito.
Napušteni kopovi – za odlaganje otpada
Dinamična promena trase reke Drine dovodi do problema korišćenja zemljišta i određivanja nadležnosti za sprovođenje kontrole, pa je na reci Drini prisutan i problem nelegalne i nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka, a napušteni kopovi se neretko koriste za odlaganje komunalnog i drugog otpada i time pretvaraju u divlje deponije.
“Drina sa svojim obalskim pojasom predstavlja ekološki koridor od međunarodnog značaja. Sliv reke Drine je region bogatog biodiverziteta i stanište je brojnih endemskih vrsta, kao i mnogih vrsta koje su na lokalnom i na kontinentalnom nivou postale retke ili ugrožene. Od naročitog je značaja da uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu bude kontrolisan i na prihvatljivom nivou a vađenje nanosa u dozvoljenom obimu, kako ove aktivnosti ne bi ugrozile održiv razvoj, odnosno da problemi životne sredine i upotrebe prirodnih resursa ne ugroze buduće generacije”, ukazali su revizori.
DRI nakon sprovedene revizije ističe da je potrebno unaprediti upravljanje vađenjem rečnih nanosa u cilju uređenja vodotoka reke Drine i smanjenja nelegalne eksploatacije rečnih nanosa kroz efikasnije korišćenje postojećih kapaciteta i unapređenje kontrole.
“Donetim Planovima vađenja rečnih nanosa nije obezbeđeno da se aktivnosti vađenja rečnih nanosa sprovode kontinuirano i u skladu sa potrebama za uređenjem vodnog režima reke Drine, zbog čega nisu stvoreni uslovi da se postojeći kapaciteti iskoriste na najefikasniji način za uređenje vodotoka reke Drine uz istovremenu zaštitu prirode i životne sredine”, stoji u izveštaju.
Izvor: rs.n1info.com
