Heliko bakterija – Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete, izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Heliko bakterija je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.

Helicobacter pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom.

Kako se prenosi Heliko bakterija?

Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:

• želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
• usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
• stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.

Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.
Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio – ekonomskim uslovima. Infekcija heliko bakterijom je najčešća kod dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i kod dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.

Simptomi

Agresivnost bakterije sa jedne, i osetljivost čoveka sa druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja.

Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane.

Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane.

Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i:

• gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom,
• nadutost,
• podrigivanje,
• mučnina i
• povraćanje.

Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Kako se dijagnostikuje infekcija

Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:

• invazivni – pregled sondom (endoskopski pregled) uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
• neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
  • duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
  • pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
  • pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika.

Lečenje Heliko bakterije

Želudačni ulkus izazvan bakterijom heliko bakterijom leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. Heliko bakterija se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.

Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:

• H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
• Inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)

Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija sa dva antibiotika protiv heliko bakterije u kombinaciji sa lekom koji blokira lučenje kiseline ili sa protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na heliko bakteriju vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije.

Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan heliko bakterijom nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline.
Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija (gastroskopija, kolonoskopija) ili hirurški zahvat.