Problemi u malinarstvu prisutni su u celom regionu. U hladnjačama u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji i dalje su uskladištene velike količine neprodatog voća iz prošle berbe. Na svim tržištima otkupljivači nezvanično najavljuju znatno nižu cenu od prošlogodišnje, ali s tačnim iznosom još niko ne izlazi.

Prema pisanju „Agrokluba”, u martu inače počinju radovi na uređenju plantaža maline i kupine. Ali u glavnom malinarskom kraju u BiH retko se mogu videti radovi na plantažama ovog jagodastog voća. Razlozi su, navodi se, najavljena niska otkupna cena i problemi iz prošle godine, kada većina otkupljivača nije isplatila ugovorenu cenu. Vreme za pripremne radove u malinjacima ističe, a mnogi proizvođači zbog lošeg prošlogodišnjeg iskustva, razmišljaju da odustanu od proizvodnje i najavljuju krčenje plantaža.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja „Vilamet” iz BiH, Ivan Stojanović napomenuo je da će se ove godine manje ulagati, jer će biti niža otkupna cena. Mnogi će razrediti malinjake ili odustati od proizvodnje.

– Ali ako jedne godine ne obrađuješ i ne ulažeš u malinu, kasnije su potrebne dve, tri godine da se biljke oporave – kazao je Stojanović.

Poznato je da neizvesnu sezonu očekuju i proizvođači malina u Srbiji, gde se bore s istim problemima kao i bosanski malinari.

Dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku i jedan od vodećih stručnjaka za jagodasto voće, izjavio je za „Politiku” da se slično može reći i za situaciju u zapadnoj Srbiji, gde je i naš glavni malinarski kraj.

– Radovi u malinjacima su veoma niskog intenziteta, proizvođači ne ulažu koliko i prethodnih godina, a sve ovo je posledica poznatih dešavanja i negativne kampanje koja je vođena u medijima – naglasio je on.

Leposavić, koji je angažovan na više razvojnih projekata u regionu, naveo je da su proizvođači u BiH i Crnoj Gori i inače u velikoj meri oslonjeni na Srbiju u smislu da više od 90 odsto maline plasiraju na strana tržišta preko naše zemlje.

Podsetimo, pojedini hladnjačari iz okoline Arilja nedavno su se obratili svojim kooperantima sa informacijom da se ove godine ne može očekivati visoka otkupna cena maline jer u 2023. postoji veliki rizik u poslu s ovim voćem. Njihova preporuka jeste da se ove sezone obradi onoliko koliko može porodično jer zbog lošijih cena moguće da neće biti računice ako se to radi na većim površinama. Neki hladnjačari su već objavili da neće otkupljivati voće, jer imaju neprodate zalihe iz prošle godine.

Vlada Srbije je krajem prošlog meseca odobrila reprogram kredita otkupljivačima voća u cilju ublažavanja posledica nastalih u sektoru malinarstva, usled pada tražnje na tržištu i smanjenja potrošnje jagodastog voća.

Prema nezvaničnim informacijama, u hladnjačama u Srbiji uskladišteno je oko 40.000 tona malina iz prethodne sezone.

Izvor: politika.rs