Proizvođače malina razljitile su prve otkupne cene tog voća jer se drastično razlikuju, u mačvansko-kolubarskom kraju otkup je počeo po cenama od 350 do 380 dinara po kilogramu, dok se u ivanjičko-ariljskom području za to voće nudi od 200 do 250 dinara za kilogram.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je neshvatljivo da je tolika razlika u ceni i da ona u malinarskom kraju bude niža za 100-130 dinara.

„Malina će ove godine zbog vremenskih nepogoda biti upola manje i otkupna cena ne bi smela da bude niža od 320 dinara“, rekao je Radović.

Dodao je da je malina ne bi smela da bude jeftinija i zbog naraslih troškova i poskupljenja svih proizvoda, od robe široke potrošnje do one za specijalne namene među kojima i za poljoprivredu.

On je rekao da proizvođači malina neće dozvoliti da ih „opljačkaju“ otkupljivači koji tvrde da ne mogu da plate malinu, a „odnekud dobijaju pare jer grade luksuzne poslovne prostore i imaju vozni park kao milioneri“.

„Stalno nas ucenjuju i tvrde da nemaju zaradu na izvozu malina, a prošle godine su je otkupili po 200 dinara, a prodavali po 400 dinara“, rekao je Radović.

Vlasnik firme „Zadrugar“ iz Ljubovije koja ima hladnjaču i otkupljuje maline rekao je da otkupne cene na tržištu malina još nisu stabilizovane.

„Očekujem da će se trajnije otkupne cene malina formirati za pet-šest dana kada počne berba i u brdsko-planinskom predelu. Ovih dana je počela berba u ravničarsmom delu Srbije, Mačvi i Ljuboviji i pošto su to prve obrane maline otkupljivači su počeli da se utrkuju i zato nude više cene nego u ariljskom kraju“, rekao je Milutinović.

On je kazao da su neke firme ostale dužne da prošle godine isporuče ugovorenu količinu pa su zbog toga požurile u otkupu i zato nude više cene za prve obrane maline u mačvanskom kraju, dok su u ariljskom kraju objavljene akontne cene. To znači da kada se cene stabilizuju na tržištu, a budu veće od tih akontnih proizvođačima će se doplatiti razlika.

„Za nekoliko dana videćemo kakva je ponuda i koliko to košta i koliko može da se plati. Za proizvođače je najbolje da imaju stabilnu cenu, bez ovih oscilacija. Nije sporno da oni imaju troškove i da ni jedna cena nije dovoljno visoka za berbu na ovakvim temperaturama, ali sa druge strane cene reguliše tržište ponude i tražnje“, rekao je Milutinović.

Dodao je da se oko 70 odsto malina iz Srbije izveze u evropske zemlje, najviše u Nemačku, ali da se izvesna količina proda i na američkom tržištu.

Malina prve klase „rolend“, proizveden u Srbiji je prema njegovim rečima, kvalitetnija od tog voća koje proizvodi Poljska, koja je među najvećim svetskim proizvođačima malina.

Izvor: danas.rs