Melatonin je hormon koji prirodno proizvodi telo. Njegova glavna funkcija je da reguliše normalan cirkadijalni ritam, ali takođe promoviše dobru celokupnu funkciju tela i služi kao antioksidans.

Ovaj hormon se proizvodi u epifizi, koja postaje aktivna kada nemamo nikakvu svetlosnu stimulaciju. Uobičajeno je da se melatonin proizvodi samo noću da izazove san. Iz tog razloga, važno je da smanjite sve izvore svetlosti, stimulišući zvuk ili mirise koji mogu pokrenuti vaš metabolizam i smanjiti proizvodnju melatonina. Generalno, proizvodnja melatonina se smanjuje sa godinama, pa su noćne more veoma česte kod starijih osoba.

Iako se prirodno proizvodi u telu, melatonin možete uzimati i kroz suplemente ili lekove, a čak se može naći i kao jedinjenje u nekim namirnicama. Melatonin uvek treba uzimati pod medicinskim nadzorom.

Za šta se melatonin koristi

Melatonin je hormon koji ima mnoge zdravstvene prednosti, kao što su:

1. Poboljšanje kvaliteta sna: Mnoga istraživanja pokazuju da melatonin može pozitivno uticati na kvalitet sna i može lečiti nesanicu povećanjem ukupnog vremena spavanja i smanjenjem vremena potrebnog da se zaspi. Može se koristiti kod dece i odraslih.
2. Antioksidativno dejstvo: Zbog svojih antioksidativnih svojstava, melatonin se pokazao da jača imuni sistem i leči bolesti povezane sa mentalnim zdravljem i nervnim sistemom. Melatonin se takođe može savetovati za lečenje glaukoma, retinopatije, makularne degeneracije, migrene, fibromijalgije, Alchajmerove bolesti i ishemije.
3. Poboljšanje sezonske depresije: Sezonski afektivni poremećaj je vrsta poremećaja koji se javlja tokom zime i izaziva simptome kao što su tuga, prekomerna pospanost, povećan apetit i poteškoće u koncentraciji. U ovim slučajevima, unos melatonina može pomoći da se reguliše cirkadijalni ritam i poboljšaju simptomi povezani sa sezonskom depresijom.
4. Smanjenje želudačne kiseline: Melatonin može smanjiti proizvodnju želudačne kiseline i azotnog oksida, što je supstanca koja pokreće sfinkter jednjaka da se opusti (što može smanjiti refluks). Zbog toga se melatonin može koristiti kao pomoć u lečenju ovog stanja, ili tokom blažih napada.

Kako se uzima melatonin

Proizvodnja melatonina postepeno se smanjuje zbog starosti ili stalnog izlaganja stimulativnom svetlu ili vizuelnim efektima. U ovim slučajevima, melatonin se može konzumirati kao dodatak, bilo samo melatonin ili u kombinaciji sa DHEA. Trebalo bi da se uzima prema uputstvima lekara kako bi vaš san i druge telesne funkcije bili pozitivno pogođeni.

Preporučena doza melatonina može da se kreće od 0,3 mg do 0,5 mg, što je otprilike količina koju proizvodi telo. Suplementi melatonina se prodaju, međutim, u dozama od 1 mg, 1 mg, 2 mg, 3 mg, 5 mg ili 10 mg. Zbog toga treba početi sa nižom dozom (1 mg) i uzimati je 30 minuta pre spavanja. Doziranje se može povećati za 10 mg dnevno, u zavisnosti od saveta vašeg lekara i ciljeva lečenja. Međutim, doze veće od 1 mg mogu povećati rizik od neželjenih efekata.

Ovaj dodatak se može prepisati za lečenje migrene, a češće i nesanice. Upotreba melatonina tokom dana se obično ne preporučuje, jer može poremetiti cirkadijalni ritam. Može učiniti da se osećate veoma pospano tokom dana, ali budni noću, na primer.

Melatonin se takođe može naći u mnogim dodacima ishrani. Ovo bi trebalo da koriste samo osobe starije od 19 godina i treba ih uzimati samo u maksimalnoj koncentraciji od 0,21 mg. Dodaci ishrani koji sadrže melatonin se ne preporučuju ženama koje su trudne ili doje, ili osobama koje obavljaju poslove ili aktivnosti koje zahtevaju veliku koncentraciju (npr. rad teške mašine).

Dobra alternativa za prirodno povećanje koncentracije melatonina u telu je konzumiranje hrane koja doprinosi njegovoj proizvodnji kao što su pirinač od celog zrna pšenice, banane, orasi, pomorandže i spanać.

Mogući neželjeni efekti

Melatonin je prilično siguran dodatak i dobro se podnosi kada se uzima u malim količinama u kratkim vremenskim periodima. Iako

su neželjeni efekti retki, mogu se javiti u nekim slučajevima, posebno ako se uzima u većim dozama. Neželjeni efekti melatonina mogu uključivati:

1. Glavobolju
2. Vrtoglavicu
3. Pospanost tokom dana
4. Probleme sa stomakom ili grčeve
5. Razdražljivost ili promene raspoloženja
6. Žive snove ili noćne more

U većini slučajeva, neželjeni efekti su blagi i prolazni. Međutim, ako osetite ozbiljne ili uporne neželjene efekte, preporučuje se da se konsultujete sa lekarom. Takođe, ako melatonin ne poboljšava simptome nesanice nakon nekoliko nedelja upotrebe, obratite se svom lekaru kako biste razmotrili druge terapijske opcije.

Kontraindikacije i interakcije

Iako je melatonin generalno siguran za upotrebu kod većine ljudi, postoje neke situacije u kojima se ne preporučuje. Osobe sa autoimunim bolestima, epilepsijom, poremećajima krvarenja, teškom depresijom ili manijom, i onima koji uzimaju lekove koji utiču na funkciju jetre treba da izbegavaju melatonin ili da ga koriste samo pod strogim medicinskim nadzorom.

Takođe, melatonin može stupiti u interakciju sa određenim lekovima, uključujući:

1. Antidepresive
2. Antipsihotike
3. Benzodiazepine
4. Beta-blokatore
5. Kontraceptivne pilule
6. Imunosupresive
7. Lekove za dijabetes
8. Lekove koji usporavaju zgrušavanje krvi

Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što započnete terapiju melatoninom kako biste osigurali da je sigurno za upotrebu sa vašim trenutnim lekovima ili zdravstvenim stanjem.

U zaključku, melatonin je prirodni hormon koji ima mnoge potencijalne koristi za zdravlje, uključujući poboljšanje kvaliteta sna, antioksidativna svojstva i smanjenje želudačne kiseline. Kao i kod svih suplemenata i lekova, treba ga uzimati pod nadzorom lekara kako bi se osigurala sigurnost i efikasnost.

Izvor: bol.rs