Prosečna brzina ubuduće se neće više meriti samo na auto-putevima. Kako sajt Polovni automobili saznaje, ovaj sistem kontrole vozača u narednim danima počeće da se primenjuje i na državnim putevima IB reda, odnosno narodski rečeno magistralama.
– U najskorijem roku počeće primena ovog sistema na četiri deonice državnog puta IV reda Kraljevo-Raška, Novi Pazar-Ribariće, kao i na četiri deonice državnog puta IB reda Užice-Zlatibor – otkriva za sajt Polovni automobili pukovnik Slaviša Lakićević, načelnik Uprave saobraćajne policije.
Prema njegovim rečima, ovo je logičan nastavak implementacije sistema koji je na državnim putevima IA reda (auto-putevima) dao odlične rezultate i doprineo manjem broju saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica.
Deonice koje su odabrane za početak primene kontrole srednje brzine van auto-puteva nas ne iznanađuju, jer poznato je koliko se često na ovim putnim pravcima dešavaju teške saobraćajne nezgode, u kojima nažalost često ima i smrtih slučajeva.
Kako se meri srednja brzina?
Podsetimo, Uprava saobraćajne policije je jula prošle godine promenila način kontrole srednje brzine. Tada se sa sistema gde se prosečna brzina merila između dve naplatne stanice (sistem se nije pokazao dovoljno efikasnim, jer su vozači često pravili pauze na benzinskim pumpama ili odmaralištima i tako izbegli kažnjavanje), prešlo na kontrolu putem kamera na određenim deonicama auto-puteva.
Postavljeno je više od 50 kamera i sada softver automatski računa prosečnu brzinu, odnosno količnik između dužine deonice i vremena za koje vozilo tu dužinu pređe. Takođe, softver „izbacuje“ i druge podatke kao što su broj registarske tablice, državu, merno mesto, dužinu deonice, vreme ulaska u zonu merenja… Prethodno je Direkcija za mere i dragocene metale etalonirala sve časovnike na portalima, što u praksi znači da je vreme svuda isto, a takođe je obavljeno merenje rastojanja između portala. Zato za primenu ovakvog sistema nije potrebno baždarenje opreme, kao što je slučaj recimo sa radarima koje koriste patrole saobraćajne policije.
Zašto sve ovo pišemo? Iz prostog razloga što se u kontroli brzine ne koristi konkretno merilo, već kao što smo naveli, prosečna brzina se izračunava prostom računskom operacijom. Dakle, nema kršenja Zakona o merilima, a sistem je u skladu i sa aktuelnim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Sve ovo treba da obezbedi izvesnost kažnjavanja na sudu za vozače koji su u proseku vozili brže od dozvoljene brzine. A prema podacima saobraćajne policije, samo u prva tri meseca ove godine evidentirano je 18.682 prekršaja prekoračenje srednje brzine na auto-putevima.
– Tokom 2022. godine otkrili smo 139.700 takvih prekršaja. Važno je napomenuti i da ove kamere koje će kontrolisati prosečnu brzinu na državnim putevima IB reda mogu da zabeleže i telefoniranje tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa – kaže načelnik Lakićević.
Kako će se kažnjavati vozači koji prekorače brzinu?
Dakle, jasno je da moderna oprema policiji pruža mogućnost da efikasnije kontroliše saobraćaj, ali i da nas kažnjava za veći broj prekršaja. Inače, sankcionisanje na novim deonicama oko Novog Pazara, Kraljeva i Zlatibora odvijaće se po već ustaljenoj praksi. Vlasnik vozila koje je „usnimljeno“ da je prekoračilo dozvoljenu brzinu na određenoj deonici ili određenim deonicama (možete biti kažnjeni za više prekoračenja duž jedne deonice!), dobiće poziv da se u roku od osam dana izjasni ko je upravljao vozilom.
Ukoliko to ne učini u zakonom predviđenom roku, biće kažnjen zatvorskom kaznom od 15 dana ili novčanom kaznom od 120.000 dinara. Ukoliko, sa druge strane, vlasnik automobila ispuni svoju zakonsku obavezu i potvrdi da je on napravio prekršaj (ili navede drugu osobu koja je bila za volanom), za prekoračenja manje od 40km/h moći će da plati kaznu u fiksnom novčanom iznosu i imaće zakonsku mogućnost da u roku od osam dana uplati polovinu predviđene novčane kazne. Međutim, za prekoračenja veća od 40 m/h protiv njega će biti podneta prekršajna prijava i moraće da se javi nadležnom sudiji za prekršaje.
Izvor: polovniautomobili.com
