Kapara je najčešće iznos novca koji se daje kao zalog ili rezervacija, za kupovinu nekog dobra ili usluge.
Najčešći primeri korišćenja kapare u praksi su kupovina nekretnine ili vozila, kao i rezervacija mesta ili usluge i ona služi u svrhu zaštite interesa obe ugovorne strane, u cilju obezbeđenja urednog izvršenja ugovora.
Pravila kapare!
Pravila o značenju kapare i njenom korišćenju, sadržana su članovima 79, 80, 81 i 83. Zakona o obligacionim odnosima.
OSNOVNO PRAVILO: Kada jedna strana daje drugoj strani KAPARU, tj neku količinu novca ili neku količinu drugih zamenljivih stvari, kao znak da je ugovor zaključen, onda se ugovor smatra zaključenim u trenutku kad je kapara data – osim ako nešto drugo nije ugovoreno.
U SLUČAJU ISPUNJENJA UGOVORA, kapara se mora vratiti ili uračunati u ispunjenje obaveze.
U SLUČAJU ODUSTANKA OD UGOVORA, strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora ostavljajući kaparu drugoj strani, niti to može učiniti druga strana vraćanjem udvojene (dvostruko veći iznos) kapare – osim ako nešto drugo nije ugovoreno.
U SLUČAJU NEIZVRŠENJA UGOVORA, ako je za neizvršenje odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili vratiti, ili se zadovoljiti primljenom kaparom. Ako je, pak, za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izboru, tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće, ili tražiti naknadu štete i vraćanje kapare, ili tržiti vraćanje udvojene kapare.
U svakom slučaju, kad druga strana traži izvršenje ugovora, ona ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja, bez obzira na visinu date kapare. S druge strane, sud može na zahtev zainteresovane strane smanjiti preterano veliku kaparu.
U SLUČAJU DELIMIČNOG ISPUNJENJA OBAVEZE, poverilac može tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zadocnjenja, ili tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja, ali se u oba slučaja kapara uračunava u naknadu. Ako poverilac raskine ugovor i vrati ono što je primio kao delimično ispunjenje, on može birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvršen krivicom druge.
KAD JE UZ KAPARU UGOVORENO PRAVO DA SE ODUSTANE OD UGOVORA, onda se kapara smatra kao odustanica i svaka strana može odustati od ugovora. U ovom slučaju, ako odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraća.
Na osnovu gore navedenih odredbi ZOO, može se zaključiti da se pravilo o povraćaju kapare razlikuje od od toga ko je krivac za odustanak ili neispunjenje ugovora, kao i da li je uz kaparu ugovoreno pravo na odustanak, od čega zavisi da li će strana, koja nije inicirala neispunjenje ugovora, imati pravo na naknadu štete.
Kada se kapara ne vraća?
Kada kupac odustane od kupovine nekretnine ili vozila, kapara ostaje prodavcu, s tim što, u tom slučaju prodavac ima pravo i na naknadu štete ili se može zadovoljiti iznosom kapare. To zavisi od toga na koji način je kapara definisana ugovorom. Ako nije, onda se smatra da prodavac ima pravo na naknadu štete (ako je istu imao). Ako je kapara predviđena kao odustanica, onda se prodavac mora zadovoljiti iznosom kapare.
Kada se kapara vraća?
Kada prodavac odustane od prodaje nekretnine ili vozila, dužan je da vrati kaparu, plus da nadoknadi štetu kupcu (ako šteta postoji) ili da vrati iznos udvojene kapare.
Kada je kapara ugovorena kao odustanica, u slučaju kada davalac kapare odustaje od ugovora, on istu gubi, a ako primalac odustaje od ugovora, on mora vratiti udvojenu kaparu. U ovom slučaju, nema mesta primeni pravila o naknadi štete.
Izvor: efektiva.rs
