Patološko kockanje drugačije se naziva kompulzivno kockanje, poremećaj kockanja, odnosno bolest kockanja. Velika većina ljudi ne shvata da čak i „obično“ klađenje predstavlja kockanje i da može upropastiti živote pojedinaca i njihovih porodica. Takođe, za mnoge ljude kockanje,zapravo, jeste oblik zabave, razonode i „ubijanja“ slobodnog vremena. Međutim, činjenica koja se previđa jeste da ovakav obrazac ponašanja vremenom prelazi u naviku, kontinuitet, opsesiju i patologiju, vodeći ka bolesti zavisnosti od kocke.

Patološko kockanje je nekontrolisani nagon ili žudnja osobe da nastavi sa kockanjem, uprkos svim štetnim posledicama koje ovakvo ponašanje uzrokuje. Patološki kockar spreman je da rizikuje stvari koje ceni u nadi da će dobiti neke druge stvari veće vrednosti. Međutim, on ne shvata da će na taj način sebe uvesti samo u veće probleme (zdravstvene, porodične, poslovne, finansijske…).

Kod kockanja važi zlatno pravilo – dobitak je sreća i slučajnost, gubitak je pravilo! 

Kompulzivni ili patološki kockar ne može da se odupre impulsu za kockanjem. To može dovesti do zaista devastirajućih posledica. Kod kompulzivnih kockara, poriv za kockanjem je toliko veliki da kockar veruje da napetost, koju tada oseća, može prevazići ponovnim kockanjem sa još većim ulozima.

Kockanje može stimulisati sistem nagrađivanja u mozgu isto kao što to čine alkohol i narkotici. Posledica toga jeste bolest kockanja, odnosno patološko kockanje. Iako kod zavisnosti od kockanja ne postoji konzumacija psihoaktivnih supstanci, kao što postoji kod alkoholizma i narkomanije, kockanje i ove tipove zavisnosti povezuje mentalni tip ličnosti i patološka struktura.

Ukoliko se vi borite sa kompulzivnim kockanjem ili znate nekog ko je zavistan od kocke, onda je definitivno neophodno lečenje od kocke.

Patološko kockanje i uzroci – Zbog čega neko postaje patoloski kockar?

Čisto teorijski posmatrano, svako ko je ikada igrao karte može postati kockar. Naravno, u većini slučajeva to se neće dogoditi. Međutim, postavlja se pitanje – od čega zavisi da li će neko postati patološki kockar? Koji su uzroci nastanka patološkog kockanja? 

Postoji više faktora rizika od razvoja ovog oblika zavisnosti:

• Uzrast i godine. Iako se patološki kockar može postati u bilo kojoj životnoj dobi, studije su pokazale da je prosečna starost patološkog kockara oko 36 godina. Kockanje u tinejdžerskim godinama povećava rizik od kompulzivnog kockanja.
• Genetika. Dokazano je da porodična istorija ove bolesti utiče na to da li će osoba postati patološki kockar. Veća je verovatnoća da će srodnik u prvom kolenu postati kockar nego onaj koji u svojoj porodici nikada nije imao problem sa kockom.
• Psihičko zdravlje. Više od 95 odsto svih patoloških kockara ispunjava kriterijume za određene psihološke probleme. Tu govorimo o podložnosti depresiji, poremećaju raspoloženja, anksioznosti, poremećaju ličnosti, bipolarnom poremećaju, OKP poremećaju i slično. Na primer, stopa zloupotrebe alkohola je pet do šest puta veća kod osoba koje imaju problem sa patološkim kockanjem.
• Osobine ličnosti. Različite osobine ličnosti, uključujući takmičarski karakter, nemirnost i impulsivnost, utiču na to da li će neko postati patološki kockar.
• Pol. Patološko kockanje češće se javlja kod muškaraca nego kod žena. Žene sa kockanjem počinju kasnije od muškaraca, ali brže i lakše postaju zavisne.
• Uticaj sredine i okruženja.

Ponašanje kockara – Kako prepoznati da je neko patoloski kockar?

Postavlja se pitanje – kakvo je ponasanje kocara? Kako uopšte znati da neko boluje od ovog ozbiljnog stanja koje zaista može upropastiti život? 

Patoloski kockarčesto nije svestan da problemi sa kockom postoje ili pak ne želi da ih prizna. Naime, ako osoba ima problem sa patološkim kockanjem, onda ona konstantno „juri“ opklade koje eventualno dovode do gubitaka. Ponašanje kockara je takvo da on svoju naviku kockanja prikriva, kao i da stalno troši svoju ušteđevinu (ako je ima). Posledica ovoga jesu nesumnjivi problemi sa kockom. Dugovi se nagomilavaju, a patološki kockar je sklon krađi ili prevari kako bi mogao da pribavi još novca za kocku. 

Iako se pojedini ljudi ponekad i povremeno kockaju, patološki kockar ide korak dalje – od povremenog do uobičajenog kockanja. Nije svako kockanje istovremeno i patološko kockanje, ali zato svaki vid kockanja može prerasti u zavisnost od kockanja. S tim u vezi, postoje tri vrste kockanja:

• Povremeno društveno kockanje. Ono može biti frekventno ili nefrekventno. Što je ovaj oblik kockanja češći, to je i rizik od patološkog kockanja veći;
• Problematično kockanje. Ovaj oblik kockanja je samo jedan korak ka razvoju patološkog kockanja. Kockar u ovom slučaju je već, zbog kockanja, svojim ponašanjem uzrokovao određene probleme (probleme u bračnim i porodičnim odnosima, problemi na poslu, finansijski problemi, problemi na poslu, sa zakonom…);
• Patološko kockanje. Tada govorimo o zavisnosti od kockanja i izuzetno velikoj učestalosti kockanja.

Znaci patološkog kockanja i ponašanje kockara 

Smatra se da je neko patološki kockar, odnosno da osoba ima bolest kockanja ukoliko pokazuje minimum 4 (ili više) od sledećih znakova ponašanja u periodu od 12 meseci:

• Potreba za kockanjem sa sve većim ulozima i količinom novca kako bi se postiglo željeno uzbuđenje;
• Razdražljivost i nemir kada osoba pokuša da smanji ili da se zaustavi sa kockanjem;
• Više neuspešnih pokušaja ili napora da osoba kontroliše, smanji intenzitet ili u potpunosti prestane sa kockanjem;
• Preokupiranost misli kockanjem (na primer, patološki kockar često iznova proživljava i misli o prethodnom kockanju, smišlja naredne korake i taktike kockanja, razmišlja o nabavci novca kako bi mogao da se kocka…);
• Osoba se kocka kada se oseća uznemireno ili bespomoćno (patološki kockar se može kockati kada se oseća depresivno ili anksiozno, ali depresija i anksioznost su takođe posledice kockanja);
• Nakon što izgubi na kocki, osoba se sledećg dana vraća na kocku kako bi povratio gubitak (“juri” za svojim gubicima);
• Laganje porodice i prijatelja o svom problemu, pa i negiranje da je patološko kockanje kod njega prisutno;
• Ugrožavanje ili gubitak veze sa partnerom, prijateljima, gubitak braka, šansi za zaposlenje ili za napretkom u karijeri zbog kockanja;
• Patološki kockar se oslanja na druge ljude da mu obezbede, odnosno daju novac kako bi izašao iz finansijskih problema izazvanih kockanjem;
• Sklonost ka krađi, prevari ili drugim kriminalnim aktivnostima kako bi se osoba domogla novca za kockanjem.

Kockari psihologija i patološko kockanje

Kockari psihologija, odnosno kakva je psiha kockara i na koji način oni razmišljaju? Ljudi koji boluju od patološkog kockanja često imaju problema sa alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama, a neretko se bore sa depresijom i anksioznošću. Patološki kockari ponekad su skloni suicidalnim mislima. 

Pre svega, treba znati da patološki kockari obično imaju lične, finansijske i probleme sa zakonom, uključivši bankrotstvo, razvod, gubitak posla i odlazak u zatvor. Stres od kockanja može uzrokovati srčani udar kod ljudi koji su podložni kardiovaskularnim problemima. Jedino centar za odvikavanje od kocke može pomoći zavisnicima od kocke. Tačnije, samo i jedino je lečenje od kocke način da se ovom velikom problemu stane na put. 

Kockanje je krajnje nepouzdan, nesiguran i neefikasan način sticanja veće količine novca. Međutim, misli i psiha patološkog kockara je u toj meri iskrivljena da jednostavno ovu istinu ne shvataju. Pojedina istraživanja psihologiju kockara svrstavaju u tri kategorije: pogrešno razumevanje verovatnoće, iluzija i sujeverje.

Psihologija kockara i način na koji patološki kockari razmišljaju

Postoji nekoliko načina na koji psiha kockara funkcioniše:

• Atribucija. Patološki kockar veruje da se dobitak (ako ga bude) javlja kao rezultat njegovog napora, a ne nasumično;
• “Jurenje” gubitaka. Kockar ne veruje da je izgubio novac zbog kockanja, odnosno veruje da taj novac može lako da povrati svakim narednim kockanjem;
• “Magična” razmišljanja. Kockar veruje da će mu određeni tok misli doneti dobitak. On je uveren da je “magija” bačena na njega ako gubi. Ujedno, patološki kockar misli da se nasumični ishod kockanja može predvideti ili da će biti nagrađen dobitkom;
• Dobitak “zamalo” za kockara je pobeda. Patološki kockar veruje da je, uprkos tome što je skoro pobedio (što, dakle, znači da je izgubio), ostvario kompletnu pobedu (npr, pao je tiket za samo jednu od 10 odigranih utakmica ili je loptica na ruletu stala neposredno do broja na koji je on polagao nade). Na taj način on opravdava svoje dalje naredne pokušaje kockanja. Ovakvi “bliski” promašaji mogu biti podjednako stimulativni, pa čak i stimulativniji od stvarnih dobitaka;
• Personifikacija aparata za kockanje. Patološki kockarki neretko pripisuju ljudske karakteristike kockarskim uređajima, verujući da ih slot ili drugi aparati nagrađuju, kažnjavaju, ismevaju…;
• Selektivno prisećanje. Patološki kockar pamti dobitke, a zaboravlja, zanemaruje ili zataškava mnogo veću količinu i broj gubitaka;
• Sujeverje. Patološki kockar veruje da mu određeni predmeti, amajlije, način sedenja, rituali pre ili tokom kockanja mogu doneti pobedu ili poraz;
• Sistem. Kockar veruje da može da “provali” sistem, odnosno da otkrije na koji način obrazac klađenja funkcioniše. U stvarnosti, kompjuterizacija mašina za kockanje obezbedila je da dobici uvek budu slučajnost, tako da se oni nikada ne mogu predvideti.

Kako patološko kockanje utiče na porodicu? Kockanje greske porodice

Treba naglasiti da patološko kockanje predstavlja problem porodice, a ne samo pojedinca. S tim u vezi, kada su u pitanju kockanje greske porodice, postavlja se dilema – da li na neki način porodica može uticati da neko od njenih članova postane kockar? 

Svakako, ako su otac ili majka kockari, veća je šansa da dete jednog dana postane patoloski kockar. Takođe, već smo istakli da genetski faktori mogu uticati na to neko u porodici razvije problem sa kockanjem. 

Međutim, ono što je mnogo važnije jeste – kako se kockanje kod jednog člana porodice odražava na ostale članove? Treba znati da patološko kockanje, u tom smislu, ne zna za diskriminaciju. Tačnije, bolest kockanja može pogodiiti ljude svih uzrasta i društvenih staleža. Ali, kada su porodične relacije u pitanju, najviše su ugroženi mladi roditelji. 

Usled kocke, rodtelji počinju da zapostavljaju sve obaveze, zbog čega najviše ispaštaju ostali članovi porodice. Pritom, ne govorimo ovde samo o finansijskim problemima. Zbog stalnog stresa i sklonosti ka impulsivnim reakcijama, kockari se mogu agresivno ponašati prema drugim članovima porodice, a neretko dolazi i do fizičkog nasilja. 

U takvim okolnostima, gotovo je nemoguće ostvariti skladan porodični odnos. Dolazi do narušavanja poverenja i poštovanja među članovima porodice, a uz finansijske probleme, svađe i rasprave bivaju sve češće. 

Pogledajmo sada malo detaljnije kako kockanje utiče na porodicu.

Finansijska i materijalna ugroženost porodice

Kada je kockanje u pitanju, kockar više ne razlikuje dobrog od lošeg po njega i njegovu porodicu. Patološki kockar će se kladiti na svoju platu, kuću i prodati sve samo da bi dobio novac, a da bi povratio gubitak, uzimaće zajam od porodice i prijatelja.

Vremenom, patološko kockanje dovodi do značajnih finansijskih i materijalnih gubitaka, da porodica počinje da trpi i ostaje bez praktično osnovnih sredstava za život, živeći na ili ispod granice siromaštva.

Patološko kockanje i razvod

Stopa razvoda u porodicama u kojima postoji patološko kockanje je izuzetno visoka. Zbog kockanja, napetost i tenzije između supružnika postaju veće i očiglednije. Kako patološki kockar gubi sve više novca, njegov osećaj stida i straha pred supružnikom se povećava. Odnosno, kockar postaje ljut i agresivan kako bi prikrio osećaje srama i stida. 

Takođe, kockar često doživljava promene raspoloženja – ushićenje kada dobija, mrzovolja kada gubi. Supružnik patološkog kockara stalno se suočava sa kockarom zbog neplaćenih računa, laganja, zataškavanja… 

Usled eskalacije besa i međusobne nepodnošljivosti, supružnici jedini izlaz vide u razvodu braka. 

Nasilje u porodici

Kockar alkoholom i/ili psihoaktivnim supstancama pokušava da smanji ili ublaži stres, odnosno napetost koju oseća zbog kockanja. Neretko se kockari ponašaju manipulativno, kriveći druge okolnosti i ljude za svoje ponašanje. Patološki kockar sklon je razdražljivosti i impulsivnim rekacijama, zbog čega ga i najmanja sitnica može poremetiti i „isterati iz takta“. Rezultat toga jeste da nagomilani bes može dovesti do porodičnog nasilja (fizičkog, psihičkog, verbalnog i seksualnog).

Zlostavljanje i zanemarivanje dece

Konstantna napetost, emocinalni usponi i padovi, kao i psihološki pritisak zbog manjka finansija utiču na sposobnost kockara da funkcioniše zrelo i racionalno. S tim u vezi, deca kompulzivnih kockara podložna su fizičkom, psihičkom i verbalnom zlostavljanju i zanemarivanju. 

Dakle, poput supružnika, i deca su često meta besa kockara. Kompulzivni kockar ne ume da kontroliše i kanališe svoj bes, zbog čega on svoju frustraciju i ljutnju neretko usmerava na decu. Odrastanje u ovakvom okruženju u velikoj meri šteti detetovom osećaju sigurnosti, samouverenosti. Deca kockara najviše pate i postaju, bez ikakve svoje krivice, žrtve bolesti kockanja. 

Izvor: uzice online/medtim.rs