Na samom početku bitno je da se upoznamo sa terminom holesterol koji predstavlja supstancu nalik vosku. On se nalazi u svim ćelijama našeg organizma, a bitan je za brojne funkcije kao što su izgradnja telesnih ćelija. Holesterol kroz naš krvotok prolazi vezan za proteine koji se nazivaju lipoproteini.
Sada kada smo se upoznali sa holesterolom bitno je da vam u uvodu kažemo da postoje dve vrste lipoproteina: LDL i HDL. Prvi označava lipoprotein male gustine – Low density lipoproteins, dok je drugi lipoprotein velike gustine – High-density lipoproteins.
ŠTA JE LDL HOLESTEROL?
Naveli smo u prethodnom pasusu o kojim se lipoproteinima ovde radi, a oni nose holesterol kroz naše telo i sve to do različitih tkiva i organa. U situaciji kada naše telo ima više holesterola nego što mu je potrebno, upravo ovaj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv. On vremenom ulazi u zidove krvnih sudova te počinje i da se taloži – što sve, sa druge strane, dovodi do sužavanja krvnih sudova.
Plak – naziv je za naslage na krvnim sudovima LDL holesterola, a one vremenom mogu toliko da se nagomilaju pa i suze krvne sudove sve do momenta kada i prestaje protok krvi. Uzrok za ovo jesu bolesti srca i krvnih sudova, a upravo je ovo razlog i zbog kojeg se LDL holesterol naziva – loš holesterol.
ŠTA JE HDL HOLESTEROL?
Kao što i pretpostavljate, s obzirom na to da smo za LDL holesterol rekli da je loš holesterol, ostaje nam da objasnimo zbog čega je HDL holesterol ustvari dobar holesterol.
U našem organizmu on ima ulogu lovca na LDL holesterol, tako što sakuplja višak holesterola u našoj krvi i nosi ga u jetru gde se on i razgrađuje. U situaciji kada raste HDL holesterol smanjiće se količina lošeg holesterola u krvi.
Medicinska praksa je jasna, a to je da kod nekih pacijenata nivo holesterola nije jedini i isključivi faktor za rizik od raznih srčanih oboljenja. Bitno je da se uzmu i ostali faktori poput genetičke strukture ali i drugih proteina koji se takođe nalaze u našoj krvi.
KOJI SU POŽELJNI NIVOI DOBROG HOLESTEROLA?
Sam nivo holesterola meri se u miligramima holesterola po decilitru krvi ili milimolova po litru. Ono što medicina kaže jeste da je poželjan nivo dobrog holesterola oko 60mg/dl odnosno 1,6 mmol/L.
Rizično po vaše zdravlje jeste ukoliko je manje od 40mg/dl odnosno 1,0 mmol/L. Ono što je preporučeno jeste 60 mg/dl odnosno 1,6 mmol/L i kod muškaraca i kod žena.
U situaciji kada je vaš HDL holesterol u nekoj sredini odnosno između rizičnog i poželjnog bitno je da se potrudite da njegov nivo povećate i na taj način smanjite rizik od srčanih oboljenja kojih ima dosta.
Ukoliko ne znate svoj nivo HDL holesterola, savetujte se sa lekarom opšte prakse kako bi vas uputio do endokrinologa kako biste uradili test.
U slučaju da rezultati nisu dobri odmah vam predlažemo da krenete sa terapijom kako biste izbegli dodatne probleme koji se veoma lako mogu pojaviti.
KOLIKO JE VAŽAN I BITAN DOBAR HOLESTEROL?
Ukoliko imate probleme sa lošim holesterolom verovatno imate svoju terapiju i pazite na ishranu, ali ne opuštajte se previše jer je sve to samo pola posla. Rizik od moždanog ili srčanog udara nije manji ukoliko imate premalo holesterola – dobrog holesterola.
HDL holesterol i njegova količina u krvi predstavlja bitan faktor za sprečavanje nastanka odnosno razvoja srčanih oboljenja i to bez obzira na nivo takozvanog lošeg holesterola.
Lekari su takođe saglasni da HLD odnosno lipoprotein visoke gustine štiti nas kako od srčanog tako i od moždanog udara i to na način što nam čisti loš lipoprotein holesterol koji je niske gustine, a u praksi je poznatiji kao loš holesterol.
Izvor: uzice online/herbamed.rs
