Kada se povede priča o gubitku prava na isplatu bolovanja, prva asocijacija većini nas je zloupotreba ovog prava, ne bez razloga.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) veoma je važno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema, piše pravnik Milan Predojević na sajtu Infostud.

S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor da bi se lečili. S druge strane, poslodavci se žale da se bolovanja često otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla. Slično se dešava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta.

Sindikati će opet reći da je navedeno posledica činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome utiče na percepciju stvari.

Ali šta kaže zakon? U kojim slučajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kada zaposlenom i preduzetniku ne pripada pravo na isplatu bolovanja?

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje plaća poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne plaća mu se bolovanje, u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci (što se utvrđuje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije);

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju. Ovo pravilo, naravno, ne važi za slučajeve lečenja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:

• izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti više od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO će utvrdititi da li je postojala sprečenost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano kašnjenje sa javljanjem lekaru. Ako je kašnjenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne plaća se bolovanje.

• prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-lekar utvrđuje bolovanje prvih 60 dana, a ako ima potrebe za produženjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slučaju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.

• bilo kom stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi način) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinuće mu se isplata naknade zarade.

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje. Prema tome, neophodno je tražiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napušta mesto prebivanja tokom bolovanja.

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;

12) ako u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju Republičkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem RFZO u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne učini, obustavlja se isplata bolovanja.

Izvor: kamatica.com