Bio je najbolji srpski trubač, majstor nad majstorima, ponosno je isticao da su Užice i njegovo selo Duboko centar sveta ako su oči kojima gledamo dobre i ako znamo da “sopstveno dvorište” negujemo, čak i kad smo kadri da svet svojim talentom i umećem osvajamo. Užice će se odužiti legendi naše muzike, na atraktivnom starom užičkom raskršću – na Rakijskoj pijaci, uskoro će biti postavljen bronzani spomenik Milovanu Miću Petroviću (1961-2000), kao dirljiv podsetnik na velikana čiji je instrument postao zaštitni znak nepobedivog srpskog duha.

Tamo gde je čuveni Mićo Petrović stao, a otišao je prerano u 39 godini, nastavio je njegov sin Dejan. Naslednik trubačkog trona otišao je korak dalje. Zvuk trube približio je svim generacijama. Našao je, zajedno sa momcima iz svog orkestra ključ, u kome se “naša muzika” lako “seli” u sva srca i na sve svetske meridijane.

“Osećam veliki ponos, srce mi je ispunjeno, jer vidim da ljudi ne zaboravljaju. Mislim da moj otac jeste zaslužio ovu počast. U muzičkom smislu poznato je ko je on bio, ali je jednako važno to što je svetom sa njim putovao dobar glas o Srbiji, o Užicu i selu Duboko” – kaže nam Dejan Petrović, najpoznatiji srpski trubač, svojevremeno najmlađi vlasnik “majstorskog pisma” i vlasnih čuvenih “Zlatnih truba”.

“Čovek i njegovo delo žive sve dok traje sećanje. Zato osećam veliku zahvalnost prema svima koji su doprineli da spomenik mom ocu osvane na tako lepom i za Užičane važnom mestu.”

Saznali smo i to da će bronzana skulptura najboljeg srpskog trubača biti visoka 250 centimetara, sa stepeništem i granitnim postamentom biće nešto viša od četiri metra. Užice je grad, zahvaljujući čuvenim orkestrima, prepoznatljiv kao prestonica srpske trube. Izradu i postavljanje spomenika inicirali su Udruženje Užičana u Beogradu, Udruženje srpskih domaćina, Etno-udruženje “Zavičaj”, čuveni trubači Milovan Babić i Boško Ostojić… U Gradskoj kući nam kažu, da će zvanična odluka o postavljanju spomenika biti doneta na narednoj sednici užičke Skupštine.

Mića Petrovića danas pamtimo kao kralja srpske trube, ali je svakodnevica uz njega, a to je bila privilegija Užičana. U zemlji najsurovijih podela, u teškim vremenima, njegov duh je znao kako da pomiri narodnu nošnju i svečano odelo, spajao je tradiciju i duh modernog vremena, stvarao je prostor duha u kome se svako od nas dobro oseća. Zato će spomenik trubaču, postavljen na jednoj od užičkih žila kucavica, biti stalni podsetnik na prolaznost nevolja i vedrinu koja dolazi za njima. Ova vedrina čuje se iz truba njegovih sinova i iz zvuka brojnih orkestara koji su nastali tako što ih je Mićo Petrović “zarazio” muzikom koju danas prepoznajemo kao srpsku.

KUĆA NA OČEVOM TEMELjU

U KUĆI Petrovića, truba traje četiri generacije. Svirali su ovaj instrument pradeda Dejana Petrovića Tanasije, deda Danilo, otac Mićo… Te 2000. godine kad je Mićo otišao, Dejan je imao 14 godina, ali je već uveliko bio na očevom tragu.

“Imao sam osam godina kad sam dobio prvu trubu. Uvek se znalo, ako su ocene loše, nema muzike. Ona izreka “red, rad i disciplina” za mene nikada nije bila fraza već moto” – objašnjava Dejan. – “danas, kada vidim šta sam uradio sa sopstvenim orkestrom, moram biti srećan: proputovali smo pola sveta, upoznali smo izuzetne ljude koji su obogatili naše živote, nastupamo na prestižnim mestima, a iza svega toga je jak temelj koji je postavio moj otac.”

Izvor: novosti.rs