Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Kantina“



Logo

REKLAMA

“Kinder

Vesti

Zašto ste kod kuće izmerili 45 stepeni, a RHMZ kaže da je temperatura bila 39?

Kako i gde se meri temperatura vazduha

Objavljeno

Fotografija: jaroslaw kwoczala

Merenja se razlikuju ne zato što je vaš termometar manje precizan, već zato što ne ispunjava osnovne zahteve meteoroloških osmatranja – od pozicioniranja do izloženosti suncu. Ipak, to ne znači da brojke koje vi zabeležite nisu bitne.

Merenja se razlikuju ne zato što je vaš termometar manje precizan, već zato što ne ispunjava osnovne zahteve meteoroloških osmatranja – od pozicioniranja do izloženosti suncu. Ipak, to ne znači da brojke koje vi zabeležite nisu bitne.

Prethodnog vikenda su izuzetno visoke temperature pogodile Srbiju i region, a termometri su u nekoliko gradova pokazivali čak 40 stepeni Celzijusovih. Uprkos najavama sa pojedinih aplikacija za prognozu vremena, podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) pokazuju da temperatura u Beogradu u subotu nije prelazila 39 °C, ali na društvenim mrežama su se mogle videti brojne fotografije građana koji su u našem glavnom gradu beležili temperature koje su bile znatno više od onih izmerenih na meteorološkim stanicama RHMZ-a.

Zašto se podaci Zavoda i oni iz građanskih merenja razlikuju? U javnosti često možemo čuti pomalo zavereničke tvrdnje da je temperatura dosta viša, ali da zvanične institucije to ‘ne smeju’ da saopšte građanima. Ali pravi odgovor na ovo pitanje je prilično bezazlen – meteorološke stanice nisu smeštene u okolini usijanih automobila, na gradskim trgovima, ili na fasadama kuća, već se merenja vrše prema strogo definisanim standardima koji se primenjuju u praktično svim državama na svetu.

Zašto su ovi standardi važni pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu.

Temperatura vazduha meri se u strogo kontrolisanim uslovima

Vreme je trenutno stanje atmosfere na određenom prostoru koje se opisuje različitim meteorološkim pojavama i elementima – od temperature preko pritiska do vlažnosti vazduha. Iako svojim čulima lako možemo da osetimo da li je toplo, da li se naglo promenio pritisak ili da li je vlažno, za precizno merenje ovih parametara koriste se adekvatni instrumenti i oprema.

Svetska meteorološka organizacija (SMO) definiše temperaturu vazduha kao temperaturu koju izmeri termometar izložen vazduhu na mestu zaštićenom od direktnog sunčevog zračenja. Stoga je, prema Vodiču o instrumentima i metodama osmatranja koji je izdala SMO, izuzetno bitno da se termometar zakloni od sunca kako bi izmerena temperatura vazduha što preciznije prikazivala pravo stanje stvari.

Ovo se postiže tako što se merni instrumenti, uključujući i termometar, postavljaju u meteorološke zaklone, odnosno kućiće, koji predstavljaju najvažniji deo meteorološke stanice. To su bele kutije posebnih dimenzija, napravljene pretežno od drveta, postavljene na dva metra visine kako bi vazduh kroz njih mogao slobodno protiče. Njihovi zidovi nalikuju na poluotvorene roletne, a vratanca su po pravilu usmerena na sever. Opisani meteorološki zaklon ste verovatno primetili ako ste nekada prošli pored zgrade Republičkog hidrometeorološkog zavoda u parku Milutina Milankovića, u blizini Hrama Svetog Save.

A zašto su meteorološki zakloni ofarbani baš u belo? Njihovim bojenjem u svetle nijanse sprečava se upijanje toplote koje bi povisilo temperaturu vazduha koja se meri.

Iz sličnog razloga takođe je bitno da su meteorološki zakloni smešteni iznad travnate površine s obzirom na to da bi veštački materijali promenili sliku i očitavale bi se drugačije temperaturne vrednosti – zbog toga se zakloni nalaze na najmanje 20 metara udaljenosti od betonskih i sličnih struktura, a u njihovoj neposrednoj okolini je takođe trava.

Iako je bitno da se oprema za merenje nalazi u hladovini, meteorološki zaklon treba da stoji na osunčanom i otvorenom prostoru. Kako bi proces merenja meteoroloških parametara bio usklađen, sve zvanične meteorološke stanice u zemlji i inostranstvu treba da ispunjavaju ove uslove.

Zašto je važno da se temperatura vazduha meri baš na ovaj način?

Standardi koje je propisala Svetska metorološka organizacija koriste se pre svega zato što želimo da izmerimo temperaturu vazduha, a ne temperaturu ugrejanog asfalta ili mernog instrumenta koji se usijao na suncu. Meteorološki zakloni nam upravo služe kako bi se u što većoj meri iskontrolisali različiti faktori koji bi mogli da utiču na lokalnu temperaturu vazduha.

Ovi strogi uslovi primenjuju se u celom svetu kako bi podaci prikupljeni u različitim državama mogli da se upoređuju i kako bi meteorolozi mogli da steknu sliku o stvarnom stanju temperature. Uostalom, zahvaljujući opisanim standardima naučnici sada mogu sa sigurnošću da tvrde da je prosečna temperatura na planeti sada za 1,1 °C viša u odnosu na kraj 19. veka.

Jasno je da će temperatura izmerena u nekoj od centralnih gradskih ulica okruženih asfaltom i betonom biti znatno viša u odnosu na ono što je zabeležio termometar na Košutnjaku ili u parku Milutina Milankovića. Međutim, iako temperaturu izmerenu na Trgu Republike nećete videti u vremenskoj prognozi to ne znači da ona nije važna i informativna.

Upravo u vreme opasnih toplotnih talasa možemo videti vrednost velikih drvoreda, travnjaka i fontana koji utiču da temperatura u njihovoj blizinu bude prijatnija. I iako merenja koja na određenim mestima u gradu mogu dostići i 50 °C neće ući u zvaničnu statistiku ona pokazuju koliko uslovi kojima smo izloženi mogu da budu ekstremni i zašto je važno pridržavati se saveta lekara tokom najopasnijih epizoda velikih vrućina, piše Klima 101.

Najvažnija lekcija koju možemo da naučimo iz temperaturnih merenja

U doba klimatskih promena toplotni talasi, ali i drugi vremenski ektremi, postaju razorniji, učestaliji i dugotrajniji. Ovo je primetno i kod nas.

Devet od deset najtoplijih godina u Srbiji desilo se posle 2000. godine što je očit pokazatelj globalnog trenda zagrevanja koje je izazvano sagorevanjem fosilnih goriva i pratećim oslobađanjem ogromnih količina gasova sa efektom staklene bašte.

Glavno sredstvo za zauzdavanje budućeg porasta temperature jeste dostizanje neto-nultih emisija do sredine veka. Meteorolozi su nam tu među glavnim saborcima: svojim merenjima ukazuju na promene klime, a svojim svakodnevnim apelima na važnost dekrbonizacije.

Dobra vest je da njihova oprema postaje sve sofisticiranija, pa ekstremne vrućine i toplotni talasi, poput onih koje su prošle nedelje pogodili našu zemlju, mogu da se predvide i najave i preko nedelju dana ranije što olakšava pripremu stanovništva. Ipak, kako bi vremenske prognoze iz budućnosti bile što manje sumorne, neophodna je hitna klimatska akcija.

Izvor: klima101.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne