Da su za uspešne policijske akcije i sprečavanje raznih vidova kriminala zaslužni i njihovi specijalni “spoljni” saradnici, odavno je poznato, a stručnjaci smatraju da je svaka veća zaplena narkotika, kao i rasvetljavanje najtežih zločina nezamisliva bez asistencije doušnika. Kriminolog Dobrivoje Radovanović pojasnio je za portal Nova.rs kako policija širi meru doušnika, ali i u kojim situacijama ne želi da sarađuje sa nekim kriminalcem.
Dvojica državljana Srbije, uhapšena su na aerodromu “Karasko”, zbog sumnje da su pokušali da prošvercuju oko 23 kilograma kokaina, kojim su natopili odeću, preneli su mediji sredinom aprila 2015. godine. Oni su uhapšeni nakon što je policija dobila dojavu od doušnika, koji je potom naše državljane pokazao i označio kao švercere narkotika. Pre toga, isti policijski doušnik, iste godine “doneo” je još pet zaplena, ukupno oko 13 kilograma kokaina, zbog čega je uhapšeno sedam osoba.
Ovo je samo jedan od primera značaja policijskih doušnika, i “tastera”, prilikom otkrivanja dilera i švercera velikih količina droga.
U Srbiji, oni najčešće pomažu policiji u otkrivanju većih dilera, a u te redove regrutuju se nakon što i sami budu uhvaćeni u krivičnom delu, odnosno švercu ili posedovanju droge.
Kako za portal Nova.rs objašnjava kriminolog Dobrivoje Radovanović, ko će postati “taster”, policija odlučuje u svakom pojedinačnom slučaju.
“Policija vrši ozbiljne procene pre nego što bi nekome, zarad hapšenja mnogo većih kriminalaca, ponudila status doušnika, u zamenu za obustavljanje krivičnog postupka. U zavisnosti od težine dela koje je taj neko počinio, procenjuje se da li bi to moglo biti reciprocitetno onome što bi od njega uspeli da saznaju. Međutim, policija nije nimalo naivna u saradnji sa tim ljudima. Ona ozbiljno roverava sve njihove iskaze, pa tek onda donose odluke o tome da li će ga regrutovati”, objašnjava Radovanović.
Kako dalje objašnjava, “taster” se postaje na više načina, ali u principu, kako kaže, policija neće prihvatiti saradnju sa onim ljudima koji su “krupniji” dileri droge.
“Policija će prihvatiti saradnju sa nekim ko ima nekoliko grama droge, koju koristi za ličnu upotrebu, ali ne i za one krupnije. Oni mogu da “progledaju kroz prste”, pod uslovom da taj čovek daje bitnu informaciju, kao što je “ko pripada toj grupi, koliko se droge “valja” i naravno od koga se dobija, ko je koristi, ko su kupci i slično”, objašnjava Radovanović.
On kaže da se u takvim slučajevima ne podnosi krivična prijava, jer ukoliko se podnese, onda policija više nije nadležna, već tužilac, koji onda odlučuje o tome da li prihvata saradnju ili ne.
Sa druge strane, kako objašnjava kriminolog, postoji i saradnik policije, koji postaje tako što iskaže želju za tim.
“Policijskog saradnika odvedu prvo kod načelnika koji o tome donosi odluku. On prolazi kroz sve moguće testove ispitivanja, kao što je pouzdanost, pogodnost, ispituje se njegova prošlost, krivična odgovornost.. Ako “položi” sve to, prima se pod uslovom da policija ima poverenja u ono što on dostavlja kao informaciju”, kaže Radovanović.
On, kako kaže, može biti plaćeni saradnik, a može biti i takozvani simpatizer,
“Klasičan doušnik ne prima nikakvu nadoknadu, ali mu po pravilu policija čini sitne usluge za poslove koje on obavlja za njihove potrebe. On zvanično potpisuje neku vrstu ugovora da je simpatizer”, zaključuje Radovanović.
Izvor: nova.rs
