Jutra na Aleksića mostu počinju sa Lujovim dranjem i dozivanjem poznatih ljudi u prolazu... počinjala su
Nisi ni trepnuo a već dosađuješ sa pričama kako je bilo nekada. Omatorio si a nisi ni siguran kada se dogodilo tako nešto
U stvarnosti smo na put krenuli bez mnogo konsultacija sa mozgom kome je uzrečica bre. Dobro je što nismo previše razmišljali.
Jedna obična roletna koja se zauvek spušta i ključ koji se okreće na desno po poslednji put
Jutra počinju sa zgradama, noći padaju na njih
Povratak u realnost života
Da li Nejsmitov trofej menja vlasnika?
Kratki bljeskovi lepote koji ubrzaju puls
Ajd’ samnom da ti nešto pokažem
Uzimao je to zdravo za gotovo i zato ga je njegov talenat na kraju i uništio
