Užice Online želi da vam predstavi tri mlade umetnice koje žive i stvaraju u Užicu. Postavili smo im nekoliko pitanja, smatrajući da će vam odgovori na ista približiti njihove ideale, težnje i stavove u umetnosti. Uporedna slika trebalo bi da nam ukaže na raznolikost ideja koje se vrzmaju u glavama ovih devojaka. Jelenu, Mariju i Nedu pitali smo:

INTERVJU

Jelena: Po formalnom obrazovanju sam grafičar, ali svoj rad sam u protekloj deceniji vezala isključivo za litografiju. U radu insistiram na negovanju klasičnog crteža istovremeno preispitujući granice i mogućnosti litografskog medija i uključujući u svoj rad saznanja do kojih su došle druge discipline – psihologija, sociologija, filozofija…

Osnovne ideje radova i pitanja kojima se bavim korespondiraju sa savremenim društvenim kretanjima, ali su i svevremenska, budući da atmosfera iz kojih su nastala nikada nije prevaziđena. Pitanja identiteta, apsurda i odgovornosti pojedinca nalazim kao središnje motive svog umetničkog rada, dok je litografija, kao grafička tehnika, u potpunosti je odgovarala temi i ideji projekta, s obzirom da je i nastala kao plakatska, propagandna umetnost. Realizovanje angažovanih ideja u grafičkom likovnom izrazu ostvareno je objedinjavanjem njenih prirodnih odlika, ali i uključivanjem istorijskih i socioloških okolnosti koje su pratile njen razvojni put. 

Sebe smatram osobom koja u životu teži uređenosti i dobroj organizaciji, te odabir litografije kao stvaralačkog medija odražava prirodu mog kreativnog bića. Bavljenje grafikom zahteva unapred razrađen, detaljno promišljen i zaokružen proces, od predložaka preko izrade grafičkih listova do njihove prezentacije u galerijskom prostoru.

Marija: Akademski slikar, čije razvijanje je nemoguće spakovati u 5 godina akademije Primenjenih umetnosti, živi u  procesu u kome  se nekada stvara, nekada stagnira i tako ciklično. To je životni poziv koji traje dok postojimo.

Moj odnos u ulozi slikara prema boji nije samo pitanje estetike,  to je nešto što je predodredjeno nizom psiholoskih činilaca, prirodom i temperamentom, sredinom u kojoj se razvijam i ono sto je presudno stanjem duha.

Kada ljubav i entuzijazam prema nečemu nastane ili nestane rađaju se slike. U svom slikarskom stvaralaštvu trudiću se da tako i ostane jer nisam slikar socijalnih i političkih tema.

Neda: Opterećeni smo kozmetičkiom negom stvarnosti. Individualizam se podstiče samo naizgled, dok se ujedno kroti konstantnim uniformisanjem duha i tela. Osećam, trend je podržati iskrene i neposredne karaktere, dok se neko usred te glorifikacije ne zapita jesu li te slike i prilike uopšte istinite. Vođena nekim stavovima građenim za ovih dvadeset osam neveštih godina života, zaključujem da težim svemu suprotnom od prethodno navedenog, kako u delu života koji relaksira, onom koji me obavezuje, a prevashodno u životu umetnika. Nadam se da će se istinitost obračunati sa jeftino kamufliranom laži i nju postaviti po strani. Kako vreme prolazi, shvatam, bitnije mi je nikada ne zaći na pojedina mesta, nego daleko dogurati. To nehvatanje u kolo, mnogi kažu, neće me “daleko” dovesti.  Sebe definisati? Iako u svom biću i u suštini imam utemeljena sva bitna polazišta, njihov odraz u mom bitisanju funkcioniše kao nekakva ‘pametna forma’, pa menja oblike, tako što prednjači pa utiče na njih ili se prilagođava raznoraznim prilikama. To bi bila umetnost življenja.

Jelena: Od 2012. godine radila sam na izradi doktorskog umetničkog projekta Filozofija egzistencijalizma u angažovanom grafičkom izrazu. Rad se odnosio na analizu i sagledavanje vizuelnog i verbalnog jezika, kojim su se u svom radu služili egzistencijalistički orijentisani umetnici i književnici. Prateći način implementacije ideja filozofije egzistencijalizma paralelno u likovnim i literarnim formama, rad nastoji dati prikaz građe univezalnog jezika nesvesnog, kojim su se egzistencijalističi orijentisani umetnici i književnici služili kao načinom prenošenja filozofskih postulata. Obuhvativši idejno-politička angažovanja, kao i formiranje ličnih stavova umetnika i književnika prve polovine dvadesetog veka, nastojala sam da u radu predstavim proces razobličenja ljudskog lika u oblastima njihovog rada i delovanja, ali i načine preplitanje ovih tokova i njihove uzročno-posledične veze.

Marija: Slike nastale u prethodnih par godina su pejzaži većih formata.

U njima pokušavam da prikažem prirodu kao procese koji zavise od samog čoveka; da li su pozitivni ili ne. Takođe, tu su zabeleške sopstvenih prizora koje govore o vrtlogu promena u kojima se nalazimo i aktivno učestvujemo. Kombinacijom likovnih elemenata pokušavam da stvorim novi svet, lični prirodni univerzum. U njima se informacije dezintegrišu, opstaju ostaci, njihov likovni karakter i šum u svesti kao dokaz promene.

Zov ka Prirodi, vraćanje primarnim i istinskim vrednostima na koje svesno ili nesvesno zaboravljamo  obuzeti jurnjavom za boljim sutra. Sve su to poruke koje pokušavaju da stignu do posmatrača.

Neda: Kao umetnik verujem da uzimanje učešća u originalnoj atmosferi dela je najbogatije iskustvo koje umetnost može publici da pruži. Nastojim da proizvodim rad koji ne tera čoveka po duši, ali ga navodi na preispitivanje, na suočavanje sa nizinama jednako koliko i visinama, upotrebom detalja koji se gdegde  zalome na način da ulove reakciju suštine ljudske prirode. Iako moja slika često biva narativnog karaktera, ovo pričanje priče služi samo kao podloga za plasiranje nepredvidivih vrednosti medjuprostora u njoj. Moj rad, rekla bih najpre potraži posmatrača oštro sugestivnim prizorom, a onda ga prepusti njemu samom u novootvorenoj dimenziji, ostvarenoj ovim, sa moje slike, preporučenim pomeranjem svesti.

Jelena: Iako se u radu uvek oslanjam na početne skice i prethodne analize, tokom procesa crtanja na kamenu dolazi do izvesnih odstupanja. Započinjanje svakog rada, svaki gest, početak je novog odnosa između umetnika i njegovog dela, odnosa u kom jedna strana deluje na drugu menjajući i preobražavajući njenu površinu, dok druga strana, preobražavajući se, stvara nove impulse. Ovakav način međusobnog delovanja rezultirao je činjenicom da je svaki naredni rad ishodio direktno iz prethodnog, da se hronološka linija njihovog nastajanja može posmatrati uporedo sa linijom koja odražava pojavljivanje određenih stilskih elemenata. Može se reći kako je najdragoceniji deo stvaralačkog procesa taj uzajamni odnos u kom se sa svakim novim radom dosežu nove dubine.

Marija: Zanimljivo pitanje! Sama procedura; kada su boje na paleti, četkice u vodi, kada sve čeka samo na aktera koji kreira svoj svet u kome nema drugih faktora ometajuće vrste. Kada smo na svom pustom ostrvu  na kome možemo sami satima, bez hrane i bez potreba. Jednostavno uživanje!
Naravno interesantan je i istraživački deo koji nema veze sa fizičkim stvaranjem i koji je često u pokretu, van ateljea.

Neda: To bi bila satisfakcija povodom automatski ostvarene simbioze između dela na kojem radim i upravo povučenog poteza; trenutak kada ga ono neobjašnjivom sugestijom samo prizove. To novo mesto na slici, gde se oni sljube zna da povede čitavu priču u drugom smeru i otvori mnoge nove opcije koje znaju da me stave na muke, testiraju moju doslednost, a kojima se ja, uprkos tome, neizmerno radujem i zahvaljujem.

Jelena: U svom radu nastojala sam da pomirim dve suprotstavljene uloge umetnosti o kojima i Protić piše u Obliku i vremenu: da podseća čoveka koliko je sam svet izvan njegove kontrole i otuđen od njega i pozove na njegovo menjanje; i drugo, da ono što je život uskratio nadoknadi, pruži utočište i dopunu izražavajući empatiju. Za mene je pitanje etičkog neodvojivo od umetničkog dela; pritom ne mislim isključivo na angažovani karakter rada, nego i na način na koji se on koristi – postavljanje dela u određeni kontekst i manipulisanje njegovim sadržajem i porukom.

Umetnička publika našeg vremena brojnija je nego ikad, a umetnička dela dostupna kao nikada pre. Ipak, čini se da je angažovana umetnost izgubila svoju prvobitnu snagu i da njene ideje ne dosežu uvek do onih kojima su namenjene. Smeštanjem u galerijske okvire jedno angažovano delo se, paradoksalno, pripitomljava i asimiluje. Prihvatao ovu činjenicu ili ne, angažovani umetnik najčešće stvara za idealnog „konzumenta“, jer onaj prosečan njegovu umetnost nije u stanju da razume. Ako se sve ovo uzme u obzir, onda se logično nameće i pitanje smisla bavljenja umetnošću na ovaj način. 

Ne iznalazim pozitivan odgovor na vaše pitanje, ali uverena sam u to da bi čin nečinjenja bio takođe činjenje, pristajanje na pasivnost i produžavanje sistema takvog kakav je. Verujem u promenu koju može da donese umetnost, ali ne u smislu revolucionarnog prevrata – vreme velikih revolucija i revolucionarne umetnosti je iza nas. Verujem u ulogu umetnika kao jednog od nosilaca kolektivnog kulturnog razvoja, ali i u ulogu pojedinaca. Neophodno je delovati u sredini u kojoj smo i među ljudima koji nas okružuju biti deo promene – one kulturološke, društvene, promene načina razmišljanja i mentaliteta.

Marija: Svakako,  jeste teško! Posebno kada se lomite da ispoštujete lično opredeljenje i da se uklopite i egzistirate u savremenom društvu na najbolji mogući način. I to sve pod pljuskom pitanja; -ČIME SE BAVIŠ?-SLIKARSTVOM.-AHA, A ŠTA RADIŠ?

Slikarstvo je još uvek slobodniji medij izražavanja i kao takav treba ga negovati i čuvati. Mislim da je veći problem sa publikom. Čini mi se kao da postoje dve struje: oni koji zaista vole umetnost, i uvek će i oni koji je je suštinski ne razumeju, ne poštuju i na kraju ne konzumiraju. Ta ogoljenost je verovatno posledica sistema koji ne utiče na osvesšćenja najmladjih o važnosti lokalne pa potom globalne kulture. Ni divljenje prema drevnim kulturama  i  egzotičnim destinacijama nije nastalo preko noci samo od sebe, zar ne?!

Sa druge strane nista lepše kada čujete iskrene reči;”..tvoje boje su mi ulepšale dan!”.Takva vrsta publike vas vraća u život. Tada prestane da bude važno šta se očekuje od vas, sve dok ste iskreni prema sebi i dok se to na platnu vidi.

Neda: Kultura je statusa kakvog je njena država, i obrnuto. Istorija tome svedoči. Razlika je u tome što je Kultura svesna toga, a Država, ne baš uvek i ne uvek svačija. Neka svako onda iz sopstvene perspektive zaključi dokle smo, ovako zajedno…Što se mene tiče, istrenirala sam sebe da u nepovoljnim okolnostima predefinišem stvari i na taj način ih sagledam iz nekog drugog ugla, i izvučem pozitivne konotacije samo, pa ću tako reći: nije mi teško, nalazim načine, imam energije i ne ustručavam se da budem tvrdoglava negujući svoje ideale. Zasigurno je da je neophodna upornost, ozbiljan i kontinuiran rad, hrabar duh i čvrst karakter, a u današnje interesantno, varljivo i prevrtljivo vreme i dosta takta. Baviti se ovim poslom veliki je izazov, dok ostvariti značajne rezultate na tom polju predstavlja ozbiljan podvig. Vidim perspektivu u sveobuhvatnom rastu ličnosti kroz kreativno delanje, a da bih volela da su putevi afirmacije popločani isključivo proverenim vrednostima, ne krijem.

Jelena: Nastojim da ne propustim dve značajne umetničke izložbe: Godišnju izložbu studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i Majsku izložbu grafike beogradskog kruga. Godišnja izložba, kao presek rada studenata svih odseka Fakulteta likovnih umetnosti, pruža javnosti dragocen uvid u stvaralaštvo mladih i talentovanih ljudi, u njihove kreativne potencijale, entuzijazam i seizmografski osetljivo beleženje društvenih pojava i promena.

Druga bi bila Majska izložba Grafičkog kolektiva kao najznačajnija grafička smotra na našim prostorima, koja već gotovo sedam decenija promoviše i neguje umetničku grafiku. Ipak, najsnažniji utisak je tragičan propust naših ustanova i činjenica da je ova institucija ostala bez svog kultnog prostora na Obilićevom vencu i da će sedamdesetu godišnjicu rada, nažalost, obeležiti kao galerija u pokretu.

Marija: Pored savremenih umetnika(Alex Katz,David Hockney..)koje poštujem i starih majstora koji su u vidu monografija zauzeli moje police, izdvojila bih vizuelnu i zvucnu izložbu koju su realizovali Djanfranko Januci, Renato Gato i Masimilijano Sikardi u Parizu u galeriji L ` Atelier des Lumieres. Ona je definitivno ove godine privukla moju pažnju. Digitalizovane i višeslojne verzije najčuvenijih umetnikovih slika projektuju se po zidovima i podovima galerije. Oblaci, sunce, portreti predstavljenji u jedinstvenom Van Gogovom stilu, oživljeni su na zidovima visine preko 15 metara. Ponudili su nešto drugacije od klasičnih medija, omogućili posetiocima da urone u slike.To je zanimljivo!

Izdvojila bih i producentsku kuću Cartoon Sallon (The secret of Kells, Song of the sea).

Neda: Za sada me i dalje najviše privlače trenutna stremljenja u okvirima, uslovno rečeno, klasičnog slikarstva. Izdvojila bih par umetnika: Njideka Akunyili Crosby, Janiva Ellis, Michael Armitage i Lisa Yuskavage. Ono čime mi se ova dela uvlače pod kožu, a zašto njihove autore držim za vrhunske kreativce jeste upravo postignuta originalna atmosfera dela o kojoj sam govorila. Prizore sa ovih tvorevina ne možeš zaobići, ne možeš olako preležati, intrigiraju ali ipak odišu nekim dostojanstvom i pristojnošću, neuvredljivom ogoljenošću i što je meni vrlo bitno, verujem da ova dela u samom začetku nisu pretenciozni poduhvati koji su u stanju da pojedu sebe sami. Ono kad nešto nazivam ‘delom’, a ne konkretno slikom, fotografijom, skulpturom itd, podrazumeva da u tome pronalazim viši rang kreacije, ovaploćenje uzvišenih vrednosti gde estetika kumuje etici.

Jelena: U toku su završne pripreme samostlne izložbe na kojoj ću se predstaviti Užičkoj publici sa serijom grafičkih listova velikog i monumentalnog formata, nastalih tokom doktorskih studija na FLU. Izložba će se održati u desetom mesecu u galeriji Reflektor.

Marija: Ovih dana pokušavam da shvatim značenje reči primenjena umetnost.:) Pravim kombinaciju zidne slike od materijala koje  nisam ranije koristila, epoksi smole. U pitanju je lampa. Da li će stvarno biti, moze se videti na nekim narednim izložbama.

Neda: Radim na sebi, permanentno. Trenutno sam privučena neobičnim zamislima, nekonvencionalnim konceptima koji stvaraju nove paradigme, nove načine viđenja sveta. U tom smislu, neki ljudi mogu da me vide kao tragača za snovima, nekog ko je toliko ubeđen u istinu ideje da postajem slepa za nedostatak materijalnih dokaza za te ideje. U budućnosti radiću na tome da jedno drugom pretpostavim, ipak je to moj poziv – izneti zamisao na videlo, sredstvima vizuelne komunikacije. Zadovoljna bih bila da naslikano delo bude dostojan ekvivalent, odnosno projekcija ideje koja joj i parira i radi za nju.

DRUŠTVENE MREŽE

Behance: Jelena Petrović Luković

Instagram: Marija Đokić

Instagram: Neda Arizanović
Internet galerija: www.nedaarizanovic.com

Omogućili: uzice.online

[ratemypost]