Ljudi piju vino hiljadama godina unazad. Crveno vino je deo društvenih, verskih i kulturnih događaja, a njegovi benefiti za zdravlje su dokazani sa naučne strane. Čak i nova istraživanja nastavljaju da potvrđuju njegovu dobrobit i sugerišu umereno konzumiranje, oko jedne čaše dnevno.

Umereno konzumiranje crvenog vina pozitivno utiče na kardiovaskularne bolesti, aterosklerozu, hipertenziju, određene vrste raka, dijabetes tipa 2, neurološke poremećaje i metabolički sistem. U ovom članku ćemo više objasniti o zdravstvenim prednostima ispijanja vina, ali i skrenuti pažnju na štetnost njegove prekomerne upotrebe.

Prvo što treba da znate o vinu: koju količinu i na kojoj temperaturi ga treba piti?

Da biste dobili najbolje od vina treba najpre da znate koliko količinski, koliko često i na kojoj temperaturi ga treba piti. Opšte je prihvaćeno pravilo da vino treba piti jednu, a najviše dve čaše tokom dana. Samo pod tim uslovima ono će imati blagotvorno dejstvo na organizam čoveka. Vino je najpitkije i najbolje ćete osećati njegovu aromu ako ga pijete kada je njegova temperatura od 12ºC do 18ºC kada su u pitanju crvena, odnosno nešto niže, od 8ºC do 12ºC kada su u pitanju bela vina.

Zato pre konzumiranja obavezno ohladite vino u frižideru ili na neki drugi način. Oni koji su strastveni zaljubljenici u ovaj čarobni napitak mogu koristiti i vinske vitrine. Brojni proizvođači bele tehnike nude ovaj proizvod po povoljnim cenama. Bosch, Liebherr, Miele, Hoover ili  Candy vinske vitrine mogu imati jednu ili više temperaturnih zona, ali i režima rada u zavisnosti od vrste pića koje hladite. Pomoću njih ćete moći da regulišete temperaturu vina i vlažnost vazduha u uređaju i vinu pružiti optimalne uslove za čuvanje.

Ako se pitate koji su najveći zdravstveni benefiti vina, o tome ćemo govoriti u nastavku teksta.

#1 Krvni pritisak

Prema American Heart Association (ugledna Američka asocijacija za istraživanja kardiovaskularnih bolesti) resveratrol, veoma moćan antioksidans koji se nalazi u crvenom vinu pomaže u održavanju zdravih krvnih sudova.

Mnogi ljudi smatraju da ih alkoholno piće opušta, ali su neka istraživanja pokazala da i bezalkoholno crveno vino može da ih opusti i smanji krvni pritisak. Ovo drugo bi mogla da bude zdravija opcija. Naravno, važno je napomenuti da previše alkohola može izazvati povišen krvni pritisak, aritmiju i nepravilan srčani ritam.

#2 Dijabetes tipa 2

Jedna studija iz 2015. godine pokazala je da ispijanje jedne čaše crvenog vina uz večeru umereno smanjuje kardiometabolički rizik kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Isto istraživanje je pokazalo da je umereni unos ovog pića prilično bezbedan za osobe koje boluju od dijabetesa.

Naučnici veruju da etanol u vinu igra ključnu ulogu u metabolizmu glukoze kao i da njegovi bezalkoholni sastojci takođe mogu biti od pomoći. Međutim, oni i dalje navode da bi bilo dobro da se urade dodatna istraživanja koja bi potvrdila ove nalaze. Naravno, svako ko ima dijabetes treba da se konsultuje sa svojim lekarom pre nego što počne da konzumira bilo koje alkoholno piće.

#3 Oštećenje mozga nakon moždanog udara

Još jedno istraživanje, takođe iz 2015. godine, govori da resveratrol može pomoći u zaštiti od sekundarnog oštećenja mozga, odnosno od oštećenja nakon moždanog udara ili povrede centralnog nervnog sistema. Ovo se dovodi u vezu sa pozitivnim efektom vina na upalu i oksidativni stres i odumiranje ćelija. Ipak, treba napomenuti da su ove studije dokazale pozitivni efekat ovog jakog antioksidansa, a ne samog crvenog vina.

#4 Gubitak vida

Mnoge bolesti vezane za oko i vid poput glaukoma, katarakte, dijabetične retinopatije i molekularne degeneracije mogu dovesti do gubitka vida. Antioksidans resveratrol takođe može pomoći u sprečavanju gubitka vida smanjenjem upale i oksidativnog stesa koji mogu biti uzročnici ovih oblesti.

#5 Karcinom

Nacionalni institut za rak, koji spada u jednu od sedam agencija Departmana za zdravstvo i ljudske resurse u SAD, kaže da postoje jaki dokazi da konzumiranje alkohola može izazvati određene vrste kancera, posebno ako se on konzumira u dužem vremenskom periodu. To se delimično povezuje sa stvaranjem toksina u telu, što oštećuje telesno tkivo i stvara oksidaciju. Ipak, naučnici ističu da je za većinu ljudi umereno uživanje u crvenom vinu bezbedno, ali je jako važno imati na umu preteranu štetnost alkohola.

Alkohol povećava estrogen u telu, hemikaliju koja podstiče rast ćelija raka. Međutim, neke studije su pokazale da umereni unos crvenog vina smanjuje rizik od nastanka pojedinih vrsta karcinoma. Jednim istraživanjem iz 2012. godine utvrđeno je da inhibitori aromataze (AIs) u crvenom vinu mogu smanjiti nivo estrogena i povećati testosteron kod žena koje se približavaju menopauzi. Istraživači kažu da je to možda razlog zašto je crveno vino manje povezano sa povećanim rizikom od raka dojke nego druge vrste alkohola.

#6 Demencija

Naučnici su na osnovu brojnih istraživanja otkrili povećan rizik od demencije kod ljudi koji su se uzdržavali od konzumiranja vina. Autori tih istraživanja kažu da je to možda zbog neuroprotektivnih efekata polifenola i drugih jedinjenja u vinu koja mogu da smanje upale i tako utiču na lipidne procese u telu.

Zaključak

Ključ je u umerenosti. Umereno konzumiranje crvenog vina ima određene zdravstvene prednosti, uključujući zdravlje srca, creva, mozga… To je zato što ovo vino sadrži jedinjenja sa antioksidativnim, antiinflamatornim i lipidnim efektima. Pozitivan efekat ovog, mnogima omiljeno pića je naučno dokazan mnogo puta. Međutim, njegovo konzumiranje nije bezbedno za sve ljude, a veća količina vina može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.