N.N. lice broj 2: Jesi bio u gradu?
N.N. lice broj 3: Jesam.
N.N. lice broj 2: Jesi video Karla?
N.N. lice broj 3: Nisam.
N.N. lice broj 2: Nisi ti bio u gradu.
Da se razumemo već na samom početku i pre nego što jedna izmišljena priča između lica broj 2 i 3 dobije razradu – ovaj tekst nema za cilj ruganje, podsmevanje ili neku sličnu emociju tako svojstvenu ljudima; baš nasuprot, cilj je pokazati i dokazati da grad nisu samo cigla, malter, po koja arhitektonska greška i fasada. Sve pobrojano je samo paravan za ono što se stvarno događa kada zakopamo malo dublje. A dublje su uvek ljudi sa svim svojim složenim i nesavršenim sudbinama koje se prepliću poput naših takođe složenih i nesavršenih ulica. Izgleda da smo se toliko navikli na gradove da smo te naše komplikovane sudbine izjednačili sa beskrajnim ulicama po kojima obiluju rupe, taksisti, starije gospođe sa velikim cegerima, kolotrazi, hronični nedostatak trotoara, ali i poneki lep prizor koji nam daje tu staru, dobru nadu. Elem, vratimo se temi, odnosno onoj izmišljenoj konverzaciji između N.N. lica pod rednim brojem 2 i 3. Pitanja – Da li si video Karla? i Da li si bio u gradu? – su identična čak iako im poslednje reči nisu iste – ali to je samo na prvi pogled jer utvrđeno je da su Karlo i grad jednaki u svom postojanju. Zašto? Odgovor je vrlo kratak – Zato. Ali ipak bi valjalo razložiti to nedorečeno objašnjenje.
Kao prvo: Karlo je faca. Ako bi neko toliko zaludan potražio definiciju za facu prvo što bi mu izašlo je pojašnjenje termina lice. No, to je suviše dosadno za glavnog protagonistu ovoga teksta – lica ipak ima bezbroj, sa facama smo u brojčanom problemu,ali samo jedan je Karlo. Faca se ne trudi da bude to što jeste, baš kao i Karlo dok zamišljeno puši cigaretu zagledan u nepoznatom pravcu sa prekršetnom nogom u gotovo akrobatskom položaju. Faca ima sudbinu koja nije nužno blagonaklona prema faci, odnosno njemu, odnosno Karlu, ali upravo to tvrdoglavo kontriranje abrovima, urbanim legendama i skrivenim pogledima facu čini unikatnom pojavom u moru neunikatnih lica koja svoju definiciju zasnivaju samo na tome što se dele na fizička i pravna. A Karlo nije ni jedno ni drugo – on je “samo” grad, što nas automatski vodi do druge stavke koja se sama nametnula.
Karlo je grad: to je tako, bez dodatnog ali i ili. Njegov uspeh je u tome što je svoje postojanje izjednačio sa svakodnevicom koja se sastoji od dosadnih obaveza, saobraćajne gužve ili godišnjih doba u kojima se sve menja po ustaljenom redosledu. Da li ćeš videti Karla u gradu nije pretpostavka, slutnja ili nedoumica već činjenica – sve drugo je podložno nestajanju uključujući čak i podzide na kojima smo napravili prve korake. Karlo je grad jer on drugačije ne može, neće i ne ume. To je sve što je naučio za života koji ga, složićete se, nikako nije mazio – ali on mnogo ne mari za poraze jer ljudi/gradovi nemaju vremena za takve trivijalnosti kojima su ophrvani svi ostali; uključujući i tebe koji čitaš. Ajmo dalje…
Karlo je Legenda i to sa velikim L jer ga ovo, nikad veće, veliko L automatski izdvaja od ostalih legendi koji nemaju taj luksuz da im karakternu osobinu krase kapitalci od slova. Baš tako – ne epitet, ne nadimak, već karakternu osobinu koju mogu imati samo oni ispred čijih imena nikad neće stajati ni N.N. lice. Šta čini Karla legendom? Upravo nepokornost onoj prokletoj sudbini koja mu je negde na sredini njegovog života dala nešto slabije deljenje koje on nije tražio. A ni izvukao svojom voljom. Neko bi opet rekao – tak’a tura, jebiga. Šta Karla čini još većom legendom jednog malog grada?Minđuša u uvetu? Ne, ne zato je “samo” faca.
Za pravi odgovor mora se otići toliko daleko u budućnost i zamisliti grad u kojem ga jednog dana nećete videti na uobičajnim lokacijama. Taj deficit prizora je jednostavno nemoguć i zato je ipak bolje da se mnogo ne prepuštamo mašti i zamišljanjima. E, baš zato je Karlo legenda – jer se srodio sa jednim malim gradom na rubu Evrope gde konverzacije počinju sa pitanjem – Jesi li ga ili nisi video? Ako je tvoj odgovor jesam, onda si “naš” čak iako naš nisi. Ako je odgovor, pak, nisam onda ti nisi ni bio u tom malom gradu gde ulicama hodaju mnogobrojna N.N. lica pod rednim brojevima 1,2,3,4, 5, 6…alii čovek koji je možda imao malo manje sreće u životu… Ili je te neophodne sreće imao taman koliko mu treba…Ili je sreća samo precenjena stvar?! Samo Karlo zna pravu istinu.
Piše: Dušan Raičević
[ratemypost]
