Kontrast je stilska figura koja se zasniva na suprotnosti, gde se dva suprotna ili izrazito različita značenja, reči ili pojma stavljaju jedan uz drugi kako bi se istakla njihova suprotnost
– Vikipedija

“Mogu li da sednem pored?” obratio mi se, a zatim nastavio – “Na onoj tamo klupi me ubi sunce”. U tom trenutku sam shvatio da je došlo leto. Konačno! Zima se vukla preko Sibirskih stepa, dok najposle nije došlo proleće koje je bilo sve, ali proleće ne. Red kiše, pa posle kiše, opet red kiše. I tako mesecima sve do dana kada moj nesuđeni vesnik leta nije rešio da utekne od letnje jare pravo do mene. Nekima su vesnici leta mirisi koji dolaze sa svih strana, drugi pak inspiraciju nalaze u predelima koji prelaze iz posno sive u raskošne zelene. Ali ne, ove godine moj vesnik leta je bio On – u daljem tekstu će i biti znan kao vesnik leta. Neko vreme smo ćutke gledali u primer i ponos socrealističke arhitekture koji se ponosno (kano klisurina) istrtio ispred nas, a onda je vesnik leta krenuo kao iz topa – “Nema tu sreće dok nam je ‘vako. Deca ne poštuju majku, majka ne poštuje oca. I dokle ide taj krug? Kad se zatvara? E pa reću ti– onda kad ne bude nas.” 

Tom rečenicom je otvorio našu jednosmernu konverzaciju. Prilično jako, ali nimalo neočekivano za stanovnike Užica i Zlatiborskog okruga. Može se svašta pričati o nama, ali da nam je jezik kratak, nikako. To je upravo dokazivao vesnik leta – pričao je o svemu i u sve se razumeo, baš kako treba. Rakete u Siriji, Rusija, Amerika, Iran, geopolitika, fudbal, Gazda Jezda, Dafina, Alan Čumak, HARP, kontrola misli,devalvacija valute zbog pada cene nafte, Bog i sva pitanja u vezi Boga, Žene i sve nedoumice vezane za žene… Ko je uzeo pare od privatizacije? Ko vlada planetom? Jesu li Ameri sleteli na Mesec?…Sve to u samo 15 minuta jednog letnjeg dana. U sve se, vesnik leta, razumeo baš kao pravi primerak Ercova i “Ercovštine”. Klimao sam glavom. A šta sam mogao da radim? Kod takvih stvari nema odgovaranja, to sam naučio za sve ovo bitisanje na planeti zemlji, odnosno, preciznije, na planeti zvanoj Zlatiborski okrug. Ercov zna sve i razume se u sve. Ako li slučajno odgovoriš, onda se narušava harmonija ercovskog univerzuma. Zato pusti da Ercov završi šta ima.

A onda je došao momenat kada će se podeliti i neizbežna ljudska sudbina koja se krije negde između tema o Bogu i, na primer, ženama. Taj momenat nikada nije nameran, nekako ispliva u gomili rečenica, ali je uvek praćen oborenim pogledom koji osliklava lični neuspeh. Vesnik leta je ostao bez posla negde u sumnjivim tranzicijama koje su pogodile naše društvo. Suviše je mlad da ode u penziju, a suviše star da počne karijeru. Znači negde u vakumu… zaboravljen. Sete ga se samo kad treba da glasa i da plati porez. A da, bio je u svim ratovima koji su takođe pogodili naše društvo. Kada kažem svim, onda mislim baš na sve. On ih zove ofanzivama. Mi ih znamo samo kao ratovi. I sada je ostao tu na klupi jednog letnjeg dana, sa mnogo pitanja, tema, ali bez i jednog odgovora. I samnom koji ne može ništa drugo nego da klima glavom.

Samo 100 metara dalje od te klupe i 24 časa kasnije, tri mlade osobe su javnosti predstavile robota sa kojim su pobedili na takmičenju naše države. Svo troje još idu u Osnovnu školu, a sledeće godine će ići, i ”malo”dalje,  u Šangaj na Svetsko prvenstvo u pravljenju robota. Ej, klinci su napravili robota. Pravog pravcatog robota! Samo sam o tome mislio analizirajući moj boravak u Osnovnoj školi i vrhunac u kom preživljavam još jednu godinu a da neću učiti za avgust. Jedan od pobednika je izjavio da su programiranje i kodovi budučnost. Drugi je rekao da jedva čeka put u Šangaj. A treći da je spreman da se pozabavi i složenijim programskim jezicima. Svi su oni još u Osnovnoj školi. I napravili su robota! Pravog pravcatog robota koji živi svoj robotski život kako mu oni narede. A još su u Osnovnoj školi, valjda sam rekao to.

Ta deca su Ercovi, i vesnik leta je Ercov. Sugrađani su, a nisu. Putevi su im isti, ali nikada se neće ukrstiti. Miljama su daleko u jednom malom gradu. Prošli su jedni pored drugih, u to sam siguran. Ali oni nemaju dodirnih tačaka. Ama baš nikakvih! Dok tako prolaze jedni pored drugih u glavi su im programski jezici ili roboti, odnosno ofanzive i neuspele privatizacije. Deli ih korak… i večnost. Budućnost protiv prošlosti. Oni na kojima život ostaje i oni kojima život prođe u neprestanim ofanzivama koje se završiše neuspesima. Ofanzivno nigde. Kontrasti jednog grada u Evropi, na Balkanu i  jugozapadu Srbije. Konstrasti života. Konstrasti sudbina. U onom Vikipedijinom članku sa uvoda piše da se kontrasti zasnivaju na suprotnosti ili izrazito različitim rečima koje tek kada su postavljene zajedno dobijaju svoje značenje. Dakle, potpune različitosti koje ne mogu jedna bez druge. Tako je to i sa ljudima. Prošli članak sam počeo pitanjem, a sada ću, takođe, završiti kratkim – Ko je tu u pravu? Vesnik leta na klupi koja je postavljena da gleda u ponos arhitekture nekih prohujalih vremena ili deca sa njihovim robotom iz budućnosti?

(ako  želiš da čuješ odgovor spusti još malo dole)

Svi i niko! Tako je to sa kontrastima.

[ratemypost]