U Ustavu Republike Srbije kao ključni činilac demokratskog društva proklamovana je vladavina prava koja se ostvaruje, između ostalog, islobodnim i neposrednim izborima.

Reč „idiot“ grčkog je porekla i izvorno znači “privatnik”, čovek neupućen u javne poslove, neznalica, “osobenjak”, onaj koji se ne bavi politikom i drugim javnim poslovima, nego deluje sasvim zasebno. U staroj Grčkoj, kolevci demokratije, idioti su bili ljude koji se nisu bavili političkim i društvenim temama. Svi građani su stremili tome da budu aktivni, a oni sebični i apolitični bili su izrugivani.

Dakle, u demokratskom društvu kakvo težimo da budemo, normalno je i veoma poželjno da se građani bave društvom i politikom.

Svedocimo smo poslednjih mesec dana da užička regionalna deponija gori, zagađuje životnu sredinu sa nesagledivim posledicama u budućnosti, i budi iz „dubokog“ zimskog sna sve Užičane. Grupa građana, na čelu sa meštanima Lunovog sela, se hrabro i odlučno uhvatila u koštac sa ovim problemom na raznovrsne načine – organizovala je zborove, među građanstvom dizala svest o problemu koji Lunovčane muče godinama, a koji su sada svi u Užicu mogli da vide (i osete), organizovani su protesti, a za ubuduće su najavljene i razne blokade. Sve u cilju rešavanja problema, odnosno ostvarenja konkretnih legitimnih (građansko-političkih) ciljeva – smene rukovodstvo deponije, zatvaranja deponije i odgovornost (pre svega krivična i prekršajna, a onda i svaka druga) lica koja su dužna da vode računa da se ovakva havarija nikad ne dogodi, a dogodila se.

Na svim dosadašnjim protestima povodom požara na regionalnoj deponiji „Duboko“ uočljivo je insistiranje organizatora i govornika da se ovde ustvari radi o građanskom protestu, a ne o političkom skupu. To nije prvi put da se u Srbiji na protestima raznih vrsta, organizovanih od različitih grupacija radi postizanja raznoraznih ciljeva, insistira na građanskoj, a ne na političkoj, prirodi protesta.

Postavlja se pitanje zašto je u domaćoj javnosti tako važno reč „politički“ zameniti terminom „građanski“ i šta je to toliko nemoralno u reči „politički“ što kod prosečnog građanina u današnjoj Srbiji izaziva podozrenje i nepoverljivost. O tome se mogu pisati romani i eseji, ali ćemo se ovde zadržati samo na konkretnoj situaciji o kojoj je reč.

Jedan od mogućih razloga za takvo postupanje organizatora pomenutih užičkih protesta je želja da se izbegne direktna konfrontacija političkom delovanju gradske vlasti, već da se ta vladajuća klika pozove na odgovornost sa neke druge strane, u nekoj zamišljenoj moralnoj, građanskoj ravni kao segmentu vršenja političke vlasti. „Pod najpovoljnijim uglom“ što bi rekao Šćepan Šćekić, kultni lik iz serije Srećni ljudi. Jer ako otvoreno pokažete(ne daj bože!) da niste za ovu vladajuću strukturu, onda je logično da ste protiv, odnosno za opoziciju. I to za „onu“ zlokobnu opoziciju koja po pisanju tabloida bliskih vlasti ruši sve pred sobom (šta god da vam padne na pamet). Pa zato i ne čudi što je opozicija pre petnaestak dana tako „na nož“ dočekana ispred deponije od strane nekolicine građana Tatinca, s tim što su nakon toga, pre samo par dana, isti ti pojedini građani Tatinca predstavnike vlasti gostoprimljivo dočekali u toplini svojih domova.

Što se tiče insistiranja na građanskoj prirodi skupa, moguće da je posredi i želja organizatora užičkih protesta da neko (čitaj vlast) slučajno ne pomisli da su protesti ustvari usmereni ka smeni gradske vlasti (a ne na zatvaranje deponije) koja je odgovorna za havariju, a tu se takođe javlja i potpuno legitiman motiv organizatora da se na protestu okupi što veći broj ljudi različitih političkih opredeljenja. Dakle, sve potpuno legitimno i u najboljoj nameri, ali kontraproduktivno.

Ovo iz razloga što se u svesti (ili podsvesti) većine građana koji su izašli na proteste zbog požara na regionalnoj deponiji „Duboko“ nametnulo logično pitanje zašto je na protestu za čist vazduh, vodu i zemlju u gradu Užicu problematično reći da je to politički skup sa ciljem da se utiče na vlast da zatvori deponiju Duboko, odnosno, zašto ne reći, čak da se ta ista gradska vlast smeni zbog svog nemara i lošeg rada.

Verovatno je pretpostavka da je građanski protest čista stvar, samo stvar građana, te da nema „zlih“ političara da kvare celu tu idiličnu priču svojim učešćem. Suprotno tome, upornim insistiranjem na tome da se radi o „građanskom“ protestu i da ovde nema ničeg političkog, samo se rasipa energija i učinkovitost građana koji su izašli na protest. Jednostavno, ne može se istovremeno politički podržavati gradska vlast (odnosno jedan čovek koji sublimira sve lokalne i republičku vlast), a zahtevati da ista ta vlast od sada počne drugačije da se ponaša i radi, i sve to bez efikasnog političkog pritiska. Tačnije, može se to zahtevati, ali takvom zahtevu se sasvim sigurno neće udovoljiti.

Jedini efikasan politički pritisak na postojeću gradsku vlast je otvorena i ozbiljna pretnja da će se od strane organizatora sa govornice protesta građani pozvati da ne glasaju za ljude koji trenutno vrše lokalnu vlast u Užicu, ukoliko zahtevi protestanata ne budu ispunjeni. To je potpuno legitiman, čak i poželjan, vid političkog (građanskog, ako vam tako lepše zvuči) uticaja i pritiska na vladajuću strukturu da nešto učini povodom pitanja zatvaranja ili premeštanja regionalne deponije Duboko.

S tim u vezi, ne postoji ni jedan jedini razlog zašto bi u slobodnom demokratskom društvu (kakvo jesmo ili želimo da budemo) postojao bilo kakav problem u vezi sa tim da se građani sa takvog skupa pozovu da na konkretan, ustavom zagarantovan, zakonit i slobodan način politički odluče o političkoj odgovornosti ljudi koji su vršili javne(političke) funkcije. I to sve u duhu demokratije, građanski (politički) – na izborima.
To ne samo da je najefikasnije pravno-političko sredstvo kojim se utiče na delanje ljudi na vlasti, već je u određenom smislu i dužnost svakog pojedinačnog građanina prema samom sebi, društvu u kome živimo, kao i prema generacijama koje dolaze. Naročito kada je reč o primarnim uslovima za život kao što su čist vazduh, voda i zemlja. A izbori su nam pred vratima, u nedelju 2. juna.

U tom smislu, dužnost je svakog građanina da preuzme svoju političku odgovornost i glasa, i na taj način pozove na odgovornost ljude koji su do sada vršili gradsku vlast i čijim je nemarom zagađen čitav grad i okolina. Ukoliko mi nismo spremni i odlučni da preuzmemo takvu vrstu sopstvene odgovornosti u okviru političkih prava koje imamo kao građani ove zemlje, onda u moralnom smislu nemamo ni prava da se žalimo što „nadležne institucije“ ne pozovu na krivičnu odgovornost lica koja su odgovorna za ovu havariju na deponiji Duboko.

U našoj zemlji se odavno prećutno, a istovremeno vrlo otvoreno i pogrešno, proklamuje maksima da građanstvo pripada samo građanima, politika samo političarima, a vlast samo jednom suverenu, pa da nam sada preostaje jedino da molimo boga da se neka sila u tom „demokratskom lancu“ smiluje da usliši naše molbe i želje da dišemo čist vazduh, kao i da se isto tako pomolimo da neko konačno u ovoj državi snosi odgovornost za ono što (ni)je učinio u vezi sa rukovođenjem regionalnom deponijom „Duboko.“
Iz tog razloga, kako bi se više uzdali u sebe i sopstvenu snagu, a manje u milost i (ne)moral vladajuće klike, izađimo u nedelju 2. juna na lokalne izbore u Užicu i pozovimo gradsku vlast na političku odgovornost.

Ne budimo „idioti“, iako smo građani. Pa nam se možda i ta deponija zatvori i premesti na drugo mesto, a mi konačno prodišemo. U svakom smislu.