Živeo strah! I mi sa njim.
A mnoge cenjene glave su stasavale i postepeno sedele ispod Mijovih veštih ruku
Pa ipak, bez kutka se ne može...
Jutra na Aleksića mostu počinju sa Lujovim dranjem i dozivanjem poznatih ljudi u prolazu... počinjala su
Nisi ni trepnuo a već dosađuješ sa pričama kako je bilo nekada. Omatorio si a nisi ni siguran kada se dogodilo tako nešto
U stvarnosti smo na put krenuli bez mnogo konsultacija sa mozgom kome je uzrečica bre. Dobro je što nismo previše razmišljali.
Jedna obična roletna koja se zauvek spušta i ključ koji se okreće na desno po poslednji put
Jutra počinju sa zgradama, noći padaju na njih
Povratak u realnost života
Da li Nejsmitov trofej menja vlasnika?
