Upoznah obe vrste. Eno onog što nadomešćuje neznanje iskustvom gradske lasice sa džepom punim vrućih skečeva! Juče me blagosiljao i onaj drugi retorikom bez dna. Da, taj kome krnje iskustvo oblaže obimno knjiško znanje. Obojica mi ostadoše sa, Bogu hvala, dovoljne prostorne i vremenske distance, samo u sećanju jednako izmičući horizontu: Osvrnuh se i šakom poput nastrešnice kačketa obezbedih ponovno suženje vidika i svesti i u miru poželeh im srećno gostovanje u talogu tuđe kafe.
U ovoga prvog nizale su se lovačke priče, hvala tuđim iskustvima, poslednji trend među poštapalicama, uz iritirajuću mimiku. Krivljenje usne u jednu stranu i namigivanje koje se već bespoentno otimalo ispod šmekerskih obrva trebalo je da najavi kulminaciju u triku sa zecom i šeširom…činilo mi se. Razgoračila bih oči povremeno, u pauzi, dok je otpijao espreso, kontuirano radeći na raspletu priče, kao podsticaj kiseoniku da uđe u ova pluća i snadbe sparušeni mozak unutar moje inače male i zatečene lobanje. Mislila sam se da kapituliram. Da pružim onako, ne jednu, nego obema šakama zgrabim njegovu šaku, uzbuđeno protresem, oduševljeno čestitam dok koracima unazad najavljujem sopstveni beg.
Iako bih po nekoj kategorizaciji očekivala da mi ovi drugi sleću u čaj u podne, ne! Oni jesu tu od dvanaest, ali posle ponoći, vise ko slepi miševi. To što izmile kasno, trebalo bi valjda da doprinese imidžu boema, opijenih mislima o suštini bitisanja koje se roje i ne daju im da zaspe. Elem, šta i ja tražim tako kasno! E vala, nađosmo se. U susret tome što se inače ne poznajemo, oteće mu se, gle, neki pametan obrazac onako u etar ili neko retoričko pitanje dok ga ispraća ispuštanjem dima cigare kojoj jedino veruje. Mislim, znam ja da je sistem truo, ali trebalo je neko da mi to kaže. Nema šta, i kod mene, željne duela, prorade nekad neke nizine visina. Rekoh, možda ipak da se upustim u razgovor, zavaram oboje i osetim se bolje nakon eventualno izvojevane pobede.
Piše: Ned0u
[ratemypost]
