Morao sam da sačekam par dana da se glava ohladi da bih mogao ponešto reći o ovoj temi, o katastrofi, debaklu… sunovratu generacije koja je pre par godina uspela da uradi nešto što niko od nje nije očekivao, da se okiti titulom najboljeg na svetu.
A sada kada su očekivanja bila prevelika, kao da je i to malo uticalo na njih da ne daju svoj maksimum, jer ipak kada veliki broj ljudi ima neka očekivanja, to stvara pritisak na onoga od koga se to očekuje. Da li je pritisak nacije došao glave ovoj generaciji? Da li je nešto drugo uticalo, ostaje da nagađamo, ali jedno je sigurno, greške, mnogo grešaka je uticalo da na prvenstvu od kog smo, pa hajde da se ne lažemo očekivali visok plasman dobili smo to da naša reprezentacija bude najgori tim prvenstva.
Kada se pogleda malo realnije uočljivo je dosta problema, počevši od toga što par naših igrača, koji su nosioci igre u reprezentaciji, nemaju mesto u svom klubu među najboljih 11 igraca, neki čak nisu ni na klupi. Ne bih o imenima ali evo da uzmemo primer možda i najboljeg igraca te generacije Andriju Živkovića, koji skoro 2 godine ne igra ozbiljan fudbal. A i kada igra u svom timu što je jako retko, nema neki veći učinak i uticaj na igru. Kroz istu fazu prolazi dosta igrača koji su činili okosnicu tog tima što jednostavno nije nešto što može da nas odvede do trofeja na ovakvim takmičenjima.
Druga stvar o kojoj bih nešto rekao su česte nesuglasice igrača i saveza te brisanje tih igrača sa spiska jer eto zbog nekih reči zamerili su se nekome u savezu, treneru, ekonomu i tako dalje. To jednostavno ne sme da se dozvoli, za reprezentaciju moraju da igraju momci koji su standardni u svojim klubovima, koji su u formi, koji imaju utakmice u nogama. Za primer ćemo uzeti slučaj Marka Grujića, momka koji je standardan u klubu, veoma dobar i koristan igrac, ali koji eto zbog nekih svojih reči nije bio sa svojim drugovima da dele isti megdan.
Još jedna jako bitna stavka, trener… Nije mi jasno da neko ko je izgurao ceo ciklus kvalifikacija sa tim momcima koji ih je za to vreme morao upoznati u dušu, tako bledo i apatično vodi utakmice, kao da očekuje da se momci sami trgnu, da se sami dogovore šta i kako igrati. Ok, poštujem potez i izjavu da preuzima odgovornost na sebe, ali ako se slažete, odgovornost i jeste njegova. On je selektirao te momke, on je birao tim koji će igrati… I on je bio samo figura umesto neko ko će da ih povede.
U moru problema valja istaći i neke pozitivne stvari. Recimo Nikolu Milenkovića koji svojom reputacijom nije morao da dođe da igra ovo prvenstvo, ali je došao jer gde god te zovu da predstavljaš zemlju po mom mišljenu ideš i ne pitaš.
Boris Radunović, golman koji je primio 11 golova na ovom prvenstvu, momak koji je poneo titulu golmana sa najvećim brojem primljenih golova, ujedno i momak koji je po meni bio najbolji igrač naše reprezentcije. Često ostavljen na cedilu od strane svojih saigrača, nekoliko puta je vadio “kestenje iz vatre” i spasio je ovaj tim jos vece blamaže. Kapa dole dečko!
Čuo sam priču da orlovi svoje ptice koji nisu dovoljno zreli i dovoljno kvalitetni za samostalan život svesno guraju u propast. Da li su i u ovom slučaju svesno slomljena krila generaciji koja može mnogo više od ovoga, ili su samo nečijom grubom greškom sputani u svom napretku i pohodu na još neku titulu, ostaje dilema. Samo se nadam da ce naši orlići na kraju poleteti, da će im krila ojačati … da u budućnosti ne pričamo o njima kao o pticama koje nisu poletele a mogle su do neslućenih visina.
Piše: Goran Šibalić
[ratemypost]
