Grad čine ljudi, ulice, beton, cigle… ali i Zvukovi kao vezivno tkivo između čoveka i građevinskog materijala. Buka je puls gde je svaki pojedinačni žamor jednak otkucaju srca. A kada ono kuca to znači da smo živi. Tako je i sa gradovima: malim, srednjim ili velikim… sasvim je svejedno. Gradovima je tišina najveći neprijatelj; kada ona nastupi to znači da je grad pobeđen. A ne pobeđuje se grad tako lako, dokle god ima i jednog čoveka spremnog da proizvede zvuk i tim činom rastera agoniju koju podmukli deficit tonova nosi sa sobom. Zato su se ljudi skupili u gradove… ne da bi ćutali… da ne bi ćutali… i da bi pravili buku zajedno, jedni kraj drugih.

Kada je ona (buka) najuočljivija i najpotrebnija. Noću. I kada još? Leti. Dva odgovora koja se međusobno nadopunjuju. Noć i leto se odlično razumeju. Leto i noć se nikada neće svađati šta u rečenici ide na prvo mesto baš zato što su jednaki… makar u gradovima. Vrelina postepeno opada sa suncem koje ide zapadu i sve što ostaje su širom otvoreni prozori i upaljena svetla u stanovima gde se odvija nesavršeno savršeni dosadni život jednog grada koji može biti bilo koji grad. A život je zvuk. I zvuk znači život. Posebno kada padne noć. Od 21:00 do 04:30 časova. Leti makar.

Šta se sve može čuti u gradu noću? Zvuk leta sa mirisima lipe, lavež tih kućnih pasa koji sve što žele je da samo još jednom izađu napolje, kasne vesti, sportski prenosi, vremenska prognoza, nepristojno pojačan film b produkcije koji prerano ogluveli komšija gleda kroz prvi san, ulje zagrejano na optimalnoj temperaturi, zvuk viljuške koja pleše po tanjiru, lavež uličnih pasa koji sve što žele je da budu nahranjeni… i nečiji, smeh, mnogo smeha, svađa, mnogo svađe, pijana obećanja, trezna ogovaranja, muzika, glasno zevanje, zvuk šutnute limenke kao podsećanje na fudbalsku karijeru koja nikad nije došla, dečiji plač, vriska i igra, majčina umirujuća pesma, kašalj izazvan lošim cigarama, paljenje poslednje loše cigarete, otvaranje limenke hladnog piva, koraci parova, prijatelja i samaca, izjave ljubavi, puštanje vode, raskidi, dugo priželjkivani sastanci, moćni hrk kao proizvod devijacije nosa, noćne ptice, dugi telefonski razgovori, auti i kamioni koji idu ka svojim odredištima, rotacija saniteta ili policije, zrikavci, odjavna špica.. zvukovi. Oni koji nas čine živim. Makar u gradovima. Makar leti. Noću. Danju je sve to za nijansu bučnije. I nepodnošljivije.