Dve izložbe u Reflektoru

“Utočište” i “Fina podešavanja”

U galeriji Reflektor 30. jula biće otvorene dve izložbe. Izložba Mateje Kavčič “Utočište” i izložba “Fina podešavanja” autorki Tatjane Dimitrijević i Danijele Tasić Cvetković.

MATEJA KAVČIČ_UTOČIŠTE 

Izložbom Utočište Mateja Kavčič predstavlja prostornu instalaciju koja je napravljena od organskih materijala i crteža. Umetnica sastavlja grane, trave i lišće u veštački oblikovane aranžmane i istodobno stvara crteže vegetativnih motiva sa ugljem. Svojim neprekidnim kreativnim istraživanjem organskih oblika i struktura, koje je napravio čovek, ona se obraća nekim temeljnim pitanjima o koegzistenciji čoveka i prirode, odnosa koji je u modernom svetu postao sve više neuravnotežen i krhak.

Ova izložba je deo umetničkog istraživanja u trajanju i predstavlja seriju radova koja razmatraju organske materijale. Serija je bila pokrenuta 2016. godine sa izložbom Skloništa (Shelters) u Galeriji Božidar Jakac – Muzeju moderne i savremene umetnosti, Kostanjevica na Krki, Slovenija, međutim ona se narednih godina razvijala i nadopunjavala. U prošlih pet godina održano je bilo više izložbi koje su pokazivale njen interes za vizuelne i iskustvene percepcije prirode. Prividna slučajnost organskih i vegetativnih oblika bila je njena neiscrpna fascinacija i inspiracija. U sklopu izložbe Utočište mogu se dakle prepoznavati duboka propitivanja stavova ljudske vrste prema zemaljskom – svemu što nije rezultat ljudskih aktivnosti. Stoga umetnica sagledava život u novoj geološkoj epohi: Antropocenu, u kojoj je ljudska vrsta uticala na geologiju i ekosisteme naše planete mnogo jače nego ikad u istoriji. Međutim, sa druge strane ona odbija simplificiranu podelu na kulturu i prirodu koja se je razvila u doba prosvetiteljstva i koja je (p)ostala dominantna ideologija do dan danas, da bi legitimizovala konstantni rast koji je utemeljen na divljem vađenju prirodnih resursa. Umesto toga, radovi Mateje Kavčič pokazuju na neke od bazičnih egzistencijalnih pitanja kao što su cikličnost, konačnost i prolaznost: Gde naći utočište ili zaklon u mehanizovanom veštačkom svetu? Kakva je uloga umetnosti u tom poduhvatu? Kako se intimno povezati sa prirodom?

Umetnica na taj način poziva posetioce da iskuse organske strukture, da istražuju prirodni zaklon koji podseća na ljudska primarna utočišta iz praistorije, da zaborave na generičnost galerijskog prostora, na svoje svakodnevne brige i poslove, i da se prosto puste u integrisani multisenzorični ambijent mirisa, dodira i pogleda.

***

Mateja Kavčič (1970) je umetnica koja se izražava u različitim likovnim medijima kao što su slikarstvo, crtež, prostorna instalacija i land art. U poslednjih nekoliko godina njena je praksa bila usko povezana sa organskim materijalima i direktnim odnosom sa prirodom. Diplomirala je 1994. godine na odseku za slikarstvo Akademije likovnih umetnosti i dizajna u Ljubljani, i od 1995. godine radi kao samostalna umetnica i kulturna radnica. Aktivna je u oblasti konzervatorstva i restavratorstva te često vodi kreativne radionice za decu i omladinu. Živi i radi u gradu Škofja Loka u Sloveniji.Tatjana Dimitrijević i Danijela Tasić Cvetković


_FINA PODEŠAVANJA 

Proces podešavanja vidljivog prizora prolazi kroz niz zamagljenih silueta. Maglovito u radovima Danijele Tasić Cvetković posledica je zanemarivanja očiglednosti viđenog i prepuštanje bočnim prostorima perifernog vida. Takva rasplinuta pažnja dozvoljava da se registruju inače sakrivene ili pak zaboravljene vrednosti. Granice oblika šire se i skupljaju ka nevidljivim i neotkrivenim prostorima, izvan i unutra. Upravo neostvareni prizori, obrisi, provociraju misaone procese o protoku, nizu, prolaznosti i upućuju ka analizi trenutka. Radovi Tatjane Dimitrijević beleže prolazne, automatizovane i nečitke zapise insistirajući na neznačenjskim tj. beznačajnim (bez oznake) pojavama u minimalističkom izrazu.

Raslojavanjem aspekta opažanja autorke dezintegrišu konačnost. Iako sagledavaju iz različitih pozicija one dolaze do srodnih likovnih vrednosti. Finim podešavanjima odnosa likovnih elemenata, grade kompozicije u kojima se iščekuje, naslućuje ili prepoznaje – što posmatrača takođe postavlja u sam obrazac svojevrsnog kontinuuma vremena i prostora

 ***

 Danijela Tasić Cvetković rođena je 1974. godine u Odžacima. Završila je Gimnaziju „Veljko Petrović” u Somboru . Nakon završetka VŠLIPU u Beogradu upisuje FLU, odsek slikarstvo. Diplomirala je 2003. godine a magistrirala 2007. godine na istom fakultetu u klasi profesora Jovana Sivačkog. Član je ULUSa od 2003. godine. Dobitnica je nekoliko nagrada za slikarstvo za vreme studiranja i nagrade Somborskog Likovnog salona 2017. godine. Mnogo puta je učestvovala na grupnim izložbama a izlaže i samostalno Sa porodicom živi u Somboru, radi u Apatinu

 Tatjana Dimitrijević (1965. Sombor) Diplomirala 1988. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi prof. Dušana Todorovića. Izlagala samostalno i na kolektivnim zložbama u zemlji i inostranstvu (Italija , Norveška , Francuska , Švajcarska) i učestvovala na više saziva likovnih kolonija. Realizovala street art akcije na Trgu Sv. Trojstva u Somboru.

Izvor: Galerija Reflektor

Podeli vest:

Facebook
Telegram
WhatsApp
Tagovi: | |

📰 Ostale vesti

Komentari

📰 Slične vesti