Galerija Reflektor Vas poziva na poslednje dve izložbe u ovoj sezoni. U pitanju si izuzetni umetnici koji su svojim dugogodišnjim karujerama potvrdili svoj kvalitet i značaj na savremenoj umetničkoj sceni Srbije.
Otvaranje izložbi je u subotu 21. oktobra u 19 časova, kada će biti organizovano i druženje sa umetnicima.
Zbog njega (nje)
Vladimir Ilić, Milica Dukić, Goran Augustinov i Predrag Uzelac
Ovogodišnji program Galerije Reflektor realizuje se uz podršku Ministarstva kulture, Grada Užica i programa Kultura za demokratiju (CFD) koji pruža podršku nezavisnoj kulturnoj sceni u Srbiji da, koristeći kulturu i umetnost, podstiče kritičko i kreativno razmišljanje o društvenim temama koje su od važnosti za lokalne zajednice. Takode, CFD projekat podstiče saradnju aktera na nezavisnoj kulturnoj sceni, kreirajući na taj način prostor za promociju pluralističkih vrednosti i interkulturalnog dijaloga u Srbiji. Prva faza projekta traje od oktobra 2021.godine do februara 2025. podržava ga Vlada Švajcarske, a sprovodi Hartefakt fond.
UKRATKO U UMETNICIMA I PROJEKTIMA _
Zbog njega (nje): “Kada dođemomi budemo zajedno, više ćemo znati”
Projekat „Zbog njega i nje” nastaje kao vid prijateljske podrške koju mala grupa stvaralaca međusobno upućuje, potstičući motivaciju za umetničkim radom. Tokom proteklih meseci svakodnevno se izveštavaju čime kreativnim se bavi svako ponaosob i neretko na različitim stranama svete. Pozivom na učešće u galeriji Reflektor počeo je udruženi rad. Zbog nemogućnostida se grupa fizički okupi nastaje rad specifičnog naziva “Kada dođemomi budemo zajedno, više ćemo znati”, izazvan veoma dinamičnim dešavanjima i među članovima i u samoj Galeriji Reflektor.
Vladimir Ilić, samostalni novosadski likovni umetnik, skulptor, crtač, scenograf. Prijatelji ga angažuju da izmišlja i pomaže. Mašta o više slobodnog vremena i mogućnosti da se posveti realizaciji novih crteža u tehnici pantografike. Član SULUV-a, Šok zadruge i Grafičke zadruge.
Milica Dukić, samostalna likovna umetnica iz Kraljeva. Završila je master studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde se zadržava radeći pri galerijama SULUV i Šok zadruga. Voli da putuje. Poslednje dve godine živela je u Jerusalimu gde se bavila volonterskim i umetničkim radom.
Goran Augustinov, pre podne je u radionici za dizajn nameštaja i enterijera, posle podne u frizerskoj radionici. Vikendima beži iz grada. Za sebe ne misli da je umetnik, ali stvara i izlaže. Član UPIDIV-a.
Predrag Uzelac,Predaje naAkademiji umetnosti u Novom Sadu, gde pohađa doktorske akademske studije. Aktivno izlaže. Središte njegovog umetničkog rada je portret čoveka i hvatanje ravnoteže na dva točka i u životu.
Kad je vazduh bio čist, a seks prljav
Ovaj dugogodišnji projekat, čiji je naslov inspirisan citatom američkog glumca Džordža Bernsa – „Sećam se kada je vazduh bio čist, a seks prljav“ – predstavlja kolekciju fotografija snimljenih na različitim lokacijama, od početka novog milenijuma do danas. Sve fotografije su snimljene analognim fotoaparatima, a korišćeni su filmovi u boji kojima je rok trajanja istekao od 10 do 20 ili čak i više godina pre same upotrebe.
Namerno koristeći stare filmove, u igri s Vremenom, tehnologijom i nametnutom brzinom življenja, pokušavam da izazovem osećaj nostalgije za onom bezbrižnošću na koju kao da smo zaboravili, i izvesnu čistotu koje – uprkos svim nesavršenostima, poput povremenih znakova prolaznosti i propadanja, kao i neočekivanih „grešaka“ u fotografiji – govore o bekstvu od lažno ulepšane stvarnosti koja nam se danas neprestano servira. Dobijene živopisne boje i oštar kontrast između jarke sunčeve svetlosti koja sugeriše večnost i senki koje lebde kao da zgušnjavaju melanholiju svakodnevnog života, reflektuju u ovim slikama različite neobične, iskrene, svakodnevne, zabavne ili dirljive trenutke direktnog ili indirektnog ljudskog prisustva u svetu.
Kao neko ko je generacijski na pola puta između Dana nade i seksualne revolucije 1960-ih, sa svom onom mladalačkom buntovnošću i nevinim idealizmom, i ubrzane globalizacije i automatizacije savremenog sveta, koje ozbiljno menjaju prirodu ljudskih interakcija i jačaju mentalitet konzumerizma i trenutnog zadovoljstva, ja i dalje uživam u otkrivanju magije u običnim trenucima realnog života, uprkos činjenici da bi neki od njih mogli otkriti svoja dublja značenja mnogo kasnije. I to je ta prošlost koja mi nedostaje – kada se činilo da imamo vremena za sve, kada je vazduh bio čistiji, a ljudski odnosi ispunjeniji čežnjom. Za mene su ove slike „zamrznuti trenuci“ bezbrižne prošlosti, čovekove „zone komfora“, omeđeni nestabilnom sadašnjošću u kojoj živimo i budućnošću prožetom strahom od svršetka naše civilizacije.
Rođena je 1976. godine u Beogradu. Studirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Saseksu u Velikoj Britaniji. Diplomirala je 2006. godine u klasi Prof. Milana Aleksića na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti BK u Beogradu.
Kao slobodna umetnica i članica ULUPUDS-a imala je preko dvadeset samostalnih izložbi, i učestvovala je na brojnim grupnim izložbama i festivalima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Austriji, Češkoj, Litvaniji, Španiji, Holandiji, Francuskoj, Malti, Egiptu, Senegalu, Izraelu, Japanu i SAD.
Dobitnica je stipendije umetničkog rezidencijalnog programa KulturKontakt u Beču, 2007. godine; stipendije Evropske kulturne fondacije (ECF) iz Amsterdama za realizaciju projekta Dok nas smrt ne rastavi, 2009. godine, i stipendije umetničkog rezidencijalnog programa Spazju Kreattiv na Malti za realizaciju projekta Palete, 2019 godine. Takođe, 2020. godine, kao stipendista Međunarodne letnje akademije umetnosti u Salcburgu, pohađala je tematski kurs fotografije koji su vodile umetnice Randa Mirza i Lara Tabet iz Libana.
Katarinini radovi nalaze se u TELENOR Kolekciji savremene srpske umetnosti u Beogradu, Muzeju grada Beograda, Muzeju umetnosti i zanata u Zagrebu, Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, Kolekciji Imago Mundi BENETTON u Italiji, kao i raznim manjim zbirkama i arhivima.
U ulozi fotografa, Katarina se kreće kroz različite fotografske teme i prakse, ispitujući veze između stvarnog sveta i društveno-kulturno uslovljenih vizija stvarnosti. Direktno ili indirektno, čovek je njen glavni junak. Njen fotografski rad, bilo dokumentaran ili unapred režiran, čisto fotografski ili blisko povezan sa pisanom rečju, sastoji se od istraživanja pojmova identiteta, (samo)rezentacije, ljudskih specifičnosti i različitosti, međuljudskih odnosa i komunikacije. Često prožet elementima teatra, ironije i humora, njen svet je jedna bogata vizuelna zbirka malih, a zapravo ogromnih ljudskih priča… Reč je o jednom konstantnom pogledu iskosa.
Pored praktičnog bavljanja fotografijom, Katarina voli i da piše o fotografiji. Takođe, sve se više zanima za instalacije fotografija u prostoru baveći se njihovim međuodnosom. Priredila je do sada i tri kustoske grupne izložbe fotografija van Srbije.
Objavila je svoju prvu foto monografiju Dok nas smrt ne rastavi, 2011. godine u Beogradu, pod pokroviteljstvom ECF-a, a Afrički muzej u Beogradu objavio je publikaciju o njenoj izložbi Kad prestaneš da me češljaš, prestaću da te mrzim, 2016. godine.
Izložbe su na programu do 27. oktobra.
Izvor: galerija Reflektor/uzice online
