Izložba traje od 26. juna do 10.jula 2020.
Izložbom u užičkoj galeriji Reflektor, Aleksandar Dimitrijević jedan od njenih osnivača na neki način zaokružuje deo svojih dugogodišnjih aktivnosti koji su bili posvećeni istraživanju mnogobrojnih pojava i fenomena koji se direktno ili indirektno reflektuje kroz njegovo stvaralaštvo, kao što su status umetnika u domaćoj sredini, profesionalno bavljenje umetnošću i njena recepcija od strane javnosti, ali i mnogobrojne druge pojave i probleme koje prate savremenu umetničku produkciju.
Dimitrijević kao veoma produktivan umetnik, sa mnoštvom radova i serija koje samo na izgled liče jedni na druge i ovom postavkom potvrđuje činjenicu o neophodnosti dobre produkcije, koja kao krajnji ishod rezultuje kvalitetnim vizuelnim materijalom.
Okosnicu ove izložbe čine radovi koji su nastajali kao posledica inkorporiranja delova stvarnosti koje je Aleksandar pronalazio i sakupljao skoro svakog dana. Ti delići i komadi, kako sam umetnik kaže „isečci iz života drugih ljudi“, postaju materijal koji se rekombinuje, redukuje i transformiše u predstave koje svojom višeslojnošću i sveobuhvatnošću nadilaze narative i diskurse koji problematizuju svakodnevni život kao skup socijalnih aktivnosti, običaja i praksi.
Pored toga što ovim postupkom postaju dokumenti jednog vremena, oni su značajni jer nas povezuju i pozitivno identifikuju sa umetničkim delom, daju nam pogled u realnost koja nam nije strana. Svako od nas će nešto prepoznati, videti i opaziti na Aleksandrovim slikama, i upravo u ovoj činjenici leži ključ za čitanje i razumevanje njegovog rada.
Jedan deo radova koje je već nekoliko puta izlagao u različitim formama izveden je na bazi interpretacije grafičkih elemenata preuzetih iz svakodnevnog života. U pitanju je različit, uglavnom štampani materijal koji umetnik pasionirano sakuplja već duže vreme i koji sada već čini pravu malu kolekciju odbačenih predmeta koji svedoče o tome kako provodimo slobodno vreme, o dokolici, igri i drugim stvarima. Ovi umetnički beznačajni predmeti, i situacije, raznim umetničkim postupcima se inkorporiraju u sliku, koriste kao delovi slagalice, kao svojevrstan mozaik delova stvarnosti kojima smo svakodnevno okruženi. Na taj način slika više nije samo produkt duhovne aktivnosti samog umetnika, mentalna projekcija njegovog imaginerijuma, ona postaje ogledni prostor i ekran javnog diskursa, dispozicija socijalne aktivnosti koja se odvija u svakom trenutku i po sopstvenim pravilima. Društvo sa svim svojim nus proizvodima postaje koautor slika i radova, integralni deo Dimitrijevićevih dvodimenzionalnih predstava. Nove slike dimenzija 2×2 metra umetnik je slikao tako što je bez pripremnih radnji, bez skica i prethodno napravljenih planova, same artefakte na licu mesta kombinovao i prebacivao na platno Skoro nesvesno, automatski boja, artefakti, linije i forme se kombinuju u zavisnosti od potrebe i situacije.
Ovaj likovni amalgan korespondira sa vizuelnim zagađenjem u kome živimo, dominacijom slike, fotografije i raznovrsnog štampanog materijala koji nas proganja.
Galerija Reflektor
