“Kiselo drvo” Dušana Raičevića

“Poenta je da sebe ne shvatiš ozbiljno. Biografije ostavljam za umne ljude i epitafe, a reči koje opisuju mene idu kroz posvetu o velikim ljudima jednog malog grada. Na kraju dana svi smo mi jedno i bez Brana, Buće, Karla, Žeke, Ljube Šumaher, Baćija, Koneta, Prila, Čika Gavra, Pece, Lava, Pećinka…ne bi bilo ni mene.“-Dušan Raičević

Kiselo drvo – Dušan Raičević

Iza ovoga linka krije se završna verzija jedne ideje. Ideje koja se tiho, bojažljivo, rodila tamo gde za ideje nema mesta – na samom kraju hodnika Hirurgije 3 i 4 Urgentnog Centra, odnosno na dotrajaloj i iscepanoj stolici taktički postavljenoj ispred prozora sa koga se pruža pogled na jedno drvo. Koje drvo? Pa, moje drvo. Svako na svetu treba imati svoje drvo. I tako se ideja pretvorila u prvo slovo, da bi zatim to slovo preraslo u reči, rečenice, nove redove, ma čitave stranice… sve do knjige. Prave pravcate kniige. Bitno je još reći da će sav prihod od prodaje ići u dobrotvorne svrhe. Jer, ne tako davno i meni je trebala pomoć, sada ću tu pomoć, nadam se, vratiti nekome…to je taj krug unutar kog se nalazimo svi; i ti, i ti, i ti, i ti, i ti koji čitaš ove redove… valja znati da nisi sam(a) u toj neravnopravnoj borbi. Zato je možda lakše kad imaš drvo. Pa bilo ono i kiselo. Mada, kada razmislim, nije loše imati ni dotrajalu stolicu na koju bi seo. Knjigu možete naručiti putem ovog linka, samo treba otići na opciju “dodaj u korpu” ispratiti dalja uputstva i već ćete biti korak bliže da pročitate šta se to sve dogodilo između ideje i rečenice. A dogodilo se mnogo toga – dobrog i lošeg. Dogodila se knjiga. Dogodio se život!

Izvor: uzice online