Pitanje “Šta misliš o svom ocu?” vodi nas ka saznanju šta mi jesmo, kako se u javnosti predstavljamo, čega se ili koga najviše bojimo i šta nas ili ko nas najbrže i najlakše naljuti i povredi. Otac i odnos prema ocu je jedna od glavnih tema evropskog teatra od Eshilovih Orestija do danas i ovoj velikoj temi mi posvećujemo ovogodišnji Jugoslovenski pozorišni festival – bez prevoda.

DECA Milene Marković, kompozitorka i rediteljka Irena Popović, produkcija Narodno pozorište Beograd.

Predstava DECA je nastala na osnovu istoimenog dela Milene Marković. U ovom kompleksnom umetničkom delu autorka je potpuno otvorila srce i napravila sublimaciju svog dramskog i pesničkog iskustva. Deca govore o odrastanju dece i stvaranju nove dece, koja će, ili neće, imati svoju decu. Ima tu i različitih očeva, dobrih i loših, rođenih i usvojenih, prisutnih i odsutnih… Kompozitorka Irena Popović svojom muzikom bila je značajna podrška mnogim uticajnim rediteljima, a sada se odvažila da kreira savremenu srpsku operu. Savremene srpske opere su velika retkost na našim scenama i zato je ova predstava morala da dođe na JPF i otvori festival.

Sofokle, CAR EDIP u režiji Vita Taufera, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Edip je najpoznatija evropska priča o oceubistvu i tragičnom putu do spoznaje sopstvenog identiteta. Slovenački reditelj Vito Taufer nas je sve iznenadio i oduševio postavkom u kojoj je kroz antičku tragediju ispričao priču o padu savremenog, uspešnog čoveka, oca porodice i narodnog vođe. Ova predstava je u prethodnoj sezoni pobudila veliko interesovanje u Beogradu, dobila je izuzetno pozitivne ali i veoma negativne kritike. Zato smatramo da svoj sud o ovoj predstavi mora dati i publika našeg festivala.

NAŠ RAZRED Tadeuša Slobođaneka, reditelj Jasmin Novljaković, Gradsko dramsko kazalište – Gavella, iz Zagreba, Hrvatska.

Drama Naš razred prati sudbinu desetoro dece, drugara i drugarica, Poljaka i Jevreja tokom 20. veka. Očeva u drami naizgled nema, ali očevi su decu poslali u škole, deca na času govore šta će biti kada budu veliki kao njihovi očevi. Decu svet deli na osnovu toga ko im je otac, a kada decu podelite na taj način, nasilje logično sledi, a posledice su nesagledive. Ideja našeg festivala je da spaja ljude, da budemo u dijalogu bez prevoda. I zato nam je osobita čast da će naši gosti biti Gradsko dramsko kazalište Gavela iz Zagreba.

IVANOV Antona Pavloviča Čehova u režiji Paola Mađelija , produkcija Narodno pozorište Sarajevo.

Ivanov je čovek koji nikada neće biti otac. Takav lični izbor u zagušljivom patrijarhalnom svetu palanke je neoprostiv greh. Ne biti otac znači, ne oženiti se onako kako se to od tebe očekuje, ne voditi računa o imetku, ne paziti šta će drugi da kažu – jednom rečju biti osuđen na propast. Ne biti otac znači osuditi sebe na samoprogonstvo čiji je jedan od mogućih, radikalnih oblika samoubistvo. Želeći da prevazilazimo granice, da spajamo narode preko pozorišta, pozvali smo ponovo u goste naše drage prijatelje iz Narodnog pozorišta Sarajevo.

OČEVI I OCI Slobodana Selenića u režiji Veljka Mićunovića i izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda.

Očevi i oci je uzbudljiv i potresan roman o istoriji Srbije u 20. veku kroz priču o tri generacije Medakovića. Reditelj Veljko Mićunović je radnju romana smestio u kontekst nekakvog amfiteatra u kome se možda sudi, a možda i seciraju i analiziraju očevi i oci. U ovoj modernoj i uzbudljivoj predstavi likovi će se suočiti sa pitanjem iz naslova festivala – šta mislim o svom ocu? Njihov odgovor se duboko tiče svih nas.

NESPORAZUM Albera Kamija u režiji Damjana Pejanovića i produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta, Podgorica.

Osnov za Nesporazum, čuvenu dramu Albera Kamija je priča o sinu koji je odbio da bude glava – otac porodice. Ostavio je kod kuće majku i sestru da se snalaze same, a on je pošao u svet, odakle se vratio imućan i zadovoljan. Zatekao je majku i sestru tamo gde ih je i ostavio. Nisu ga prepoznale. Apsurdni nesporazum vodio je pravo u porodičnu katastrofu koja je razotkrila sav jad i bedu ljudske egzistencije. Reditelj Damjan Pejanović je za režiju ove predstave dobio nagradu na 38. Festivalu internacionalnog alternativnog teatra FIAT 2023. godine. Užička publika je uvek pokazivala radoznalost za pozorišne eksperimente. Verujemo da će tako biti i ovaj put.

OTAC Florijana Zelera u režiji Paola Mađelija u produkciji Ateljea 212.

Poslednja predstava na ovogodišnjem Festivalu pogađa tačno u srž savremenog problema – velike bolesti i velikog straha – demencije. Suzan Zontag je napisala knjigu BOLEST KAO METAFORA koja se odnosi na rak, a demencija je metafora našeg vremena u kome sve više sećanja pohranjujemo na razne virtuelne prostore za skladištenje. Drama Otac Florijana Zelera govori o onome što odrasla osoba veoma teško može da prihvati, a to je da njen otac, taj divni i strašni muškarac kopni i gubi pamćenje. Kako je moguće da me se moj tata ne seća? Odgovor na pitanje šta da mislim o svome ocu govori ne samo o meni već i o svetu koji me okružuje.

Izvor: uzice online/JPF