Zaprati nas #uziceonline

Kultura

Veče posvećeno Nađi Tešić

Književnica, profesor, scenarista, humanista…

FacebookWhatsAppViberEmail

Objavljeno

Izvor: Google

Narodna biblioteka Užice u petak 11. oktobra u 19 časova ogranizuje “Veče posvećeno Nađi Tešić”, gde će biti predstavljen tematski časopis “Međaj”, posvećen ovoj Užičanki.

Biografija

Nađa je rođena u Užicu, gde je završila osnovnu školu Kralja Petra II, da bi se 1954. godine, sa svojih 15. godina, zajedno sa majkom i bratom preselila u Čikago, gde je već dugo živeo njen otac.

Zbog odličnih rezultata u srednjoj školi, Nađa je preskočila dva razreda i dobila mogućnost da 17. godina postane student. Odlučila se za studiranje na Univerzitetu Indijana, u istoimenom gradu, gde je studirala ruski i francuski jezik. Nakon završetka studija u Indijani, otišla je na usavršavanje u Pariz, u školu orjentalnih jezika na Sorboni.

Nakon usavršavanja u Parizu, vratila se u Sjedinjene Države, gde je počela da predaje francusku književnost na Ratgers univerzitetu. U isto vreme pohvađala je i Filmsku školu, stekvaši tako kvalifikacije da predaje predmete scenarija, režija produkcije i propagande na Bruklin koledžu.

Udala se u Parizu, za režisera Erika Romera, sa kojim je 1963. godine zajedno kreirala film Nađa u Parizu, sa njom u glavnoj ulozi.

Nakon povratka u Sjedinjene Države, vratila se profesorskom poslu, ali je Pariz često posećivala, gde joj se rodio sin Stefan.

Nađa se okušala i kao pisac scenarija i reditelj, stvorila Film za moga sina, čiji je budžet bio 500 dolara, a ipak film je obišao svet i nagrađen je od strane Pi-Bi-Esa. Kao asistent na pisanju scenarija dugo je radila na Brodveju u Njujorku. Nađa je bila autor više romana, Borac u senci, Rodna gruda, Umreti u Čikagu i Daleko od Vijetnama za koje joj je Fond za umetnost u Njujorku dodelio Nagradu za književnost. Njene drame Posle revolucije i Žetva igrane su širom Sjedinjenih Država, a na srpski jezik jedino je preveden roman Umreti u Čikagu.



Borba za ljudska prava

Nađa je među prvih nekoliko stotina studenata posetila Kubu, nakon revolucije iz 1959. godine. Bila je veliki protivnik imperijalizma i često kritikovala vladu Sjedinjenih Država, naročito tokom NATO bombardovanja SRJ 1999. godine. Nakom početka NATO bombardovanja SRJ uspostavila je kontakt sa Remzijem Klarkom, kako bi ušla u Ujedinjene nacije i govorila o nepravdi i teroru koji Sjedinjene Države vrše bombardovajući Saveznu Republiku Jugoslaviju. Zbog celokupne borbe za pravdu i istinu, dobila je nadimak ženski Če Gevara.

Smrt

Nađa je preminula od posledica moždanog udara 20. februara 2014. godine u Njujorku. U poslednjim danima o Nađi su brinuli njen sin Stefan, supruga njegog brata Stiva, Rebeka i najbliži prijatelji iz Srbije.

Izvor: uzice.online/wikipedia

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne

FacebookWhatsAppViberEmail