Sega Mega Drajv ili Genesis, kako god je zvali, zasigurno zaslužuje mesto u gejmerskoj dvorani slavnih, u nebeskoj igraonici i u srcima mnogih koji su imali sreću da svoje dzojstike deformišu od prevelike upotrebe.
Godina je 1988. Putovali smo kroz vreme i stigli smo do Seginog sedišta u Šinagavi, Tokio. Futuristički izgled Tokija koji je komotno mogao da preskoči 21. vek i da direktno uđe u 22. se reflektovao i na Seginu kompaniju.
Treća generacija Segine konzole, Sega Genesis, je zvanično predstavljena 29. oktobra 1988. godine. Sega sa svojim konzolama, a pogotovo modelom Genesis podigla je nivo igre i uživanja u istoj.
Poređenja radi – danas se gejming kompanije bore za nijanse, često nevidljive. Tadašnji Segin uspeh bi bio jednak samopovezivanju sa virtuelnim svetom, kao kad bismo imali priključak na mozgu i bili uzbuđeni kao Neo kad je prvi put virtuelno pobegao sa Morfeusom.
Dugo se čekao dolazak trećeg „Master Sistema“. Hideki Sato i Masami Išikava su do tančina razradili novu konzolu koja je bila spremna da pokori svet. Prvo je osvojila Japan, iduće godine SAD i Kanadu, onda je 1990. izašla za evropsko tržište i Australiju, a posle toga i ostatak sveta.
U prvoj godini proizvodnje prodata je u „svega“ pola miliona primeraka.
Međutim kao i sve dobre stvari, bilo je potrebno vreme da se ljudi adaptiraju na bolje i do sada je prodata u preko 29,5 miliona primeraka. Čvrsto drži visoko 17. mesto na listi najprodavanijih konzola.
Činjenica je da se protiv Nintenda nije mogao izboriti na početku. Moralo je da prođe više od pola godine da ljudi pređu sa nečeg odličnog na nešto što je za nijansu bolje od odličnog. U ostatku sveta nisu imali konkurenciju.
Preko 900 igrica koje su bile na meniju Mega Drajva, sve su bile od 16 bita, (kasnije je izašla i ažurirana verzija od 32 bita) što je, ako se opet poslužimo vremenskom mašinom, bila visoko-tehnološka stvar. Pritom, broj igrica za Segu je bio ogroman, baš zato što je Sega dozvoljavala drugim gejming firmama da rade igrice za Mega Drajv, a i sam Mega Drajv je podržavao igrice svoja dva starija brata.
Ono što je za Nintendo Super Mario, to je Sonik za Segu. Zdravo rivalstvo između dve kompanije podgrevano je neprestanim poboljšavanjima konzola kako bi nastale najbolje verzije pomenutih „maskota“. U njihovom rivalstvu pobedu su svakako uzeli ljudi koji su uživali u ovim kultnim igricama.
Super brzi jež, Sonik, stekao je ogromnu popularnost u Severnoj Americi i u Brazilu dok je Evropa bila podeljena između Maria i Sonika.
Osim Sonika, Sega je pokupila sve ljubitelje automobila, aviona i svih ostalih igara baziranih na „Sega Virtua Processor“ čipu koji su imali najrealističniji prikaz trkanja koja nisu bila u 2D. Najpoznatija igrica u ovom modu bila je svakako „Virtua Racing“.
U britanskom parlamentu su 1993. godine žustro napali Segu, zbog igrice koja je zahtevala dozu zrelosti za igranje i samim tim nije bila prikladna za decu, koja se tada prodavala za Segu Genesis.
„Night Trap“ je podigla na noge i čitav gejming svet jer je igrica osim svoje škakljive tematike imala i među prvima interaktivni doživljaj igrice gde sami igrači odlučuju o sudbini svog Avatara.
Ova anti-kampanja je bila samo dobar marketing za Segu jer je posle velike buke oko igrice epilog bio „samo“ podignuta starosna dob za igranje na 15+ godina.
Sega Genesis danas i posle 32 godine dobija sve više na važnosti.
Važan je istorijski stub i označava prekretnicu u gejmingu.
Nasleđe je iz godine u godinu veće i sve više dobija na težini dok određeni kolekcionari kupuju očuvane konzole i igrice za iste po visokim cenama.
Iako je 2006. godine izašlo re-izdanje, pravi i jedini datum i godina su ipak 29. oktobar 1988. godine.
Izvor: danas.rs
