Svakog dana na Fejsbuku kliknete na nešto najmanje 25 puta, na Instagramu i Tviteru takođe. Proveravate notifikacije i kada ste na važnom sastanku, na ljubavnom sastanku, kada ste okruženi familijom na ručku – iako se dugo niste videli. Osećate potrebu da proverite telefon pre svake moguće aktivnosti. Ako prepoznajete ove obrasce ponašanja kod sebe, postoji mogućnost da ste postali zavisni od mobilnog telefona i društvenih mreža, objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

“To su sve simptomi zavisnosti. Taj mali uređaj potpuno upravlja našim ponašanjem, našim duševnim mirom. Ako čujemo da je stigla notifikacija, a nismo u mogućnosti da proverimo, odmah kreću nervoza, anksioznost“, opisuje Mirković.

Gde povući granicu?

U psihologiji je zanimljivo što su se u jako kratkim vremenskim okvirima nekoliko puta redefinisao kriterijum zavisnosti – i svaki put se toleriše veći nivo provođenja vremena na telefonu i veća posvećenost ekranu, upozorava Ana Mirković.

„Granice su jako fluidne i s godinama postajemo tolerantniji. Recimo, pre par godina je bilo alarmantno ako provodimo dva sata na telefonu, pa su onda povećali na tri. Govorilo se da su ljudi koji nose telefon u toalet zavisni, a danas se to smatra regularnim ponašanjem. Kako tehnologije uzimaju primat, tako se naša tolerancija povećava“, objašnjava psihološkinja.

Mnogi ljudi i ne osvešćuju koliko je telefon preuzeo primat u njihovom ponašanju i koliko je to daleko otišlo, smatra Mirković. To dovodi to izgovora koje pričamo sami sebi, ali i do pojave novih fobija.

„Neki će reći da se zabavljaju, neki da stalno rade – ali to su izgovori da budemo zakucani za ekran. Razvijaju se i novi oblici fobija. Tako imamo NOMO (no mobile) fobiju, koja je strah od gubitka telefona. Znate da ljudi se kad zaborave mobilni telefon osećaju lobotomirano, kao da im fali pola mozga, ne znaju šta će da rade, ne mogu da vide ni koje je vreme jer više niko ne nosi satove“, opisuje Mirković.

Nervoza i insomnia

Stalno korišćenje telefona jako pogubne efekte na naše mentalno zdravlje.

„Živimo u prekomuniciranom društvu – ‘spemovani’ smo porukama sa svih strana. Većina tih poruka su uznemirujuće prirode. Ako pogledamo naslove na većini portala i informacije koje se dele na društvenim mrežama, dominiraju jako agresivni sadržaji i vesti o neprimerenim događajima. To strašno kontaminira našu dušu i unosi stalnu uznemirenost“, ističe Mirković.

Postoji i fizički aspekt koji može uticati na kvalitet našeg sna, koji je presudan za dobro zdravlje i funkcionisanje.

„Plava svetlost nas budi, a ne uspavljuje. Mnogo ljudi čita društvene mreže da se uspava, a na taj način sprečavaju mozak da utone u san. Insomnija može biti posledica“, upozorava psihološkinja.

Kako napraviti zaokret?

Prvi korak ka zdravijem odnosu prema telefonu i društvenim mrežama je osetiti da imamo problem, da više ne možemo bez gledanja u ekran.

„Jako veliki broj ljudi racionalizuje vreme na telefonu – tvrde da će propustiti neki poslovni poziv. Ali svi znamo da može da se podesi da ne primamo nikakve notifikacije sa društvenih mreža, sa platformi za komunikaciju. Ako ostavite samo notifikacije za pozive, nećete imati prekid pažnje“, savetuje Mirković.

Treba da isključujemo telefon kad god možemo, ukazuje psihološkinja.

„Idealno bi bilo da odredimo periode u danu kada nećemo gledati u telefon – kao u školi kada deca uđu na čas i ostave ga u kutiji. Tada ćete primetiti da li ste zavisni. Ako krenete na svakih par minuta da gledate da li vam svetli ekran, onda treba da tražite pomoć“, ističe ona.

Svi smo potekli iz prirode, ali smo se od nje otuđili, podseća Ana Mirković.

„Male radosti i odvajanje telefona treba da tražimo u šetnjama, u šumama, livadama, parkovima“, savet je psihološkinje.

Izvor: zadovoljna.nova.rs