Izvoz ovog metala na tamošnje tržište pre dve godine iznosio je 20,8 miliona evra, da bi u 2020. godini zbog Trampovih mera pao na oko dva miliona evra.
Američka carina na uvoz aluminijumskog lima iz Srbije iznosiće 25,84 procenta umesto 11,67 odsto koliko je bilo predviđeno preliminarnom odlukom iz oktobra prošle godine i znatno će pogoditi našeg jedinog izvoznika „Impol seval”, valjaonicu aluminijuma iz Užica, koji plasira obrađene legure ovog metala na tržište SAD. Ova odluka koja je doneta pre dva dana samo nekoliko sati pošto je Senat većinom glasova potvrdio izbor Đine Rejmondo za novu ministarku trgovine, nadovezuje se na desetoprocentne carine, koje je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa uvela prošle godine za 18 zemalja pozivajući se na zakon o nacionalnoj bezbednosti.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da su Trampove carine i kriza izvana virusom korona za gotovo 90 odsto već smanjile izvoz aluminijuma u Ameriku. Podseća da je prodaja obrađenog aluminijuma na ovom tržištu 2017. bila zanemarljiva da bi znatno skočila 2018. i posebno 2019. godine, kada je izvezeno aluminijuma u vrednosti od 20,8 miliona evra ili 8.200 tona. Međutim, zbog prošlogodišnjeg ograničenja Trampove administracije na tamošnjem tržištu je prodato svega oko hiljadu tona u vrednosti od oko dva miliona evra. Poređenja radi, Amerika je pre dve godine bila na trećem mestu kada je reč o izvozu našeg aluminijuma, a sada je na devetnaestom.
– Trampove carine su znatno oborile izvoz, a sada je toliko malo da ne može dodatno da se pogorša. To nije nešto što suštinski utiče na naš izvoz, kao čelik i auto-industrija, ali za našeg jedinog izvoznika „Impol seval” jeste gubitak – navodi Stanić i dodaje da ova užička kompanija učestvuje 70 odsto u ukupnom izvozu aluminijuma.
Na svetskim tržištima je 2019. prodato ukupno 75.000 tona aluminijuma u vrednosti od oko 200 miliona evra, međutim 2020. pao je na 64.000 tona, odnosno 161 milion evra.
Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da imamo simboličan izvoz ovog proizvoda u Ameriku.
– To zaista ima marginalni efekat na naš ukupni izvoz. Ali, ako govorimo generalno o izvozu obojenih metala, svakako ćemo u narednom periodu beležiti bolji rezultat nego prethodnih godina. Prvenstveno se to odnosi na bakar, ne samo na osnovu bolje proizvodnje „Ziđina” u Boru, nego zbog povoljne cene na svetskom tržištu. Cena bakra je rekordna. Zahvaljujući tome imaćemo veći doprinos na porast industrijske proizvodnje, što će se odraziti na rast BDP-a – smatra Nikolić.
Kada je reč o carinama na aluminijum, on naglašava da Amerikanci pokušavaju da zaštite svoju industriji. Nikolić podseća da je Evropska unija takođe uvela carine na čelik i dalje smo time pogođeni. Smederevska železara bi izvozila mnogo više da toga nema.
– Tako države pokušavaju da zaštite svoju industriju. Na duži rok najčešće se pokaže da to nije dobra politika. Jer, ne samo da podiže cene na tržištu i pogađa potrošače, već industrija gubi konkurentnost. Generalno, to nije neki privremeni šok, već odraz strukturnih problema koje ima industrija. Njihova proizvodnja se mora prilagoditi globalnom tržištu – kaže Nikolić.
Bez obzira na to što je Evropska unija zahtevala od administracije Džordža Bajdena da ukine carine, koje je Donald Tramp prošle godine uveo na uvoz aluminijuma, to se nije dogodilo.
Najviši skok carine na uvoz aluminijuma iz Nemačke
Antidamping carine na uvoz legiranog aluminijumskog lima odnose se na Srbiju, Bahrein, Brazil, Hrvatsku, Egipat, Nemačku, Indiju, Indoneziju, Italiju, Oman, Rumuniju, Sloveniju, Južnu Afriku, Španiju, Tajvan, Tursku, Grčku i Južnu Koreju. Najviše je povećana carina na uvoz aluminijuma iz Nemačke, sa 49,40 odsto na 242,80 procenata, i na uvoz iz Brazila – sa 49,61 na 137,06 odsto. Što se tiče zemalja iz okruženja, carina na uvoz aluminija iz Hrvatske iznosiće 3,19 procenata, i blago je smanjena u odnosu na preliminarnu odluku o stopi od 3,22 odsto, za Sloveniju je utvrđena stopa od 13,43, a za Rumuniju od 37,26 procenata. Prema Grčkoj i Južnoj Koreji će se primenjivati nulta carinska stopa.
Izvor: politika.rs
