Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Bravo

Vesti

Bolovi u kičmi i zglobovima

Zašto se javljaju i kako se leče?

Objavljeno

Fotografija: Romina Farias

Bolovi u kičmi i zglobovima su nešto sa čim se svi suočavamo, bilo da je u pitanju manji ili veći intenziteti bola. Ne postoji čovek koji u nekom trenutku svog života nije osetio bol u lumbalnom delu, odnosno bol u donjem delu leđa, kao i bol u vratu ili između lopatica, što bi bio srednji deo kičmenog stuba. Međutim, uzroci bolova u kičmi, pa samim tim i u zglobovima, su raznoliki, a kako vreme prolazi i kako smo stariji, tako je sve veća šansa da osetimo ovu vrstu bola. 

Međutim određenim načinom života, nažalost možemo i ubrzati pojavu bolova – profesije koje zahtevaju dugotrajno i nepravilno sedenje, povećana telesna težina, fizički napor tokom samog rada, kao i povrede u toku života mogu tome doprineti. S obzirom da moderan život podrazumeva sve više sedanja, kao i da se sve više poslova radi u sedalnom položaju, možemo reći da danas svi pripadamo rizičnoj grupi za raniju i češću pojavu ove vrste bolova.

Svetska statistika govori da više od 80% populacije u jednom trenutku u svom životu doživi neku vrstu bola u lumbalnom, slabinskom delu kičme. Pacijenti tada obično pokušavaju da uzimaju lekove na svoju ruku, bez preporuke lekara. Tek kada utvrde da samoterapija ne pomaže, zakažu pregled kod lekara. Iako ne postoji precizna statistika, možemo zaključiti da najčešće prođe par meseci od nastanka bola, tj. prvih simptoma do javljanja lekaru. Tada već govorimo o postojanju hroničnog bola. 

„Pacijent najpre treba da prođe pregled u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, tj. domu zdravlja, gde će od svog izabranog lekara opšte medicine dobiti inicijalnu terapiju. Ukoliko se tegobe smanje uz pomoć nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), nisu bile povezane sa nekim značajnijim nalazom na magnetnoj rezonanci i ne uzrokuju ozbiljan funkcionalni poremećaj, lečenje dalje nastavlja izabrani lekar. Na ovaj način može biti rešeno više od 70% svih akutnih bolova. U suprotnom, ukoliko bolovi zaostaju ili postoji ozbiljan funkcionalni poremećaj, pacijent se upućuje na pregled kod spinalnog hirurga.“, objašnjava dr Marko Aleksić, specijalista ortopedije sa traumatologijom.

„Hroničnan bol je ozbiljan, ne samo fizički već i psihički problem i postoji direktna povezanost između hroničnog bola i depresivnih poremećaja. U takvim situacijama, uvek savetujemo da se u lečenje uključi i neuropsihijatar ili psihijatar, jer i pored svih naših napora, bolovi dugo traju i naravno da utiču na kvalitet života i psihičko stanje pacijenta“ govori o uticaju hroničnog bola na kvalitet života dr Marko Aleksić.

Prva linija odbrane jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL), koji se moraju primenjivati duži vremenski period, a ne samo nekoliko dana. U okviru samo par dana korišćenja lekova, pacijent ima trenutno umirenje bolova, dok uzimanjem na duže staze ti isti lekovi mogu imati i izlečivi efekat. Na taj način ne lečimo samo simptom, već i uzrok – inflamaciju odnosno zapaljenje, bilo da su u pitanju nervi ili zglobovi kičme, hrskavice i kosti. 

„Gotovo svakom pacijentu preporučujem aceklofenak odnosno Aflamil zato što objedinjuje najbolje od lekova koji su nam do sada bili poznati: što se tiče dejstva i snage protivupalnog odgovora, odgovara diklofenaku, ali je u pogledu bezbednosti sličan ibuprofenu, koji je do sada bio poznat kao lek sa najmanje neželjenih dejstava. Dakle, Aflamil je unikatan lek koji nam daje adekvatan odgovor ne samo na bol već i na inflamaciju, a sa najnižim stepenom neželjenih dejstava. Upravo ove osobine leka, a pre svega njegova bezbednost, nam dozvoljavaju da ga primenjujemo na duže staze“ poručuje dr Aleksić.

Kada pacijenti imaju veoma teška bolna stanja, uvodi se i kortikosteroidna terapija koju treba minimalno koristiti jer ima jedan dobar efekat – umanjenje upale, ali i sedam negativnih dejstava, te moramo voditi računa o balansiraju pozitivnih i negativnih dejstava. Dakle, pacijentu svakako treba pomoći, ali imati na umu i potencijalnu štetu kortikosteroidne terapije. Upravo tada do značaja dolazi uloga  nesteroida koji mogu da se primenjuju praktično godinama uz kraće pauze i uz naravno uvođenje zaštite za želudačnu sluznicu. Prilikom započinjanja ovakve terapije, treba uzeti detaljnu anamnezu u smislu kardiovaskularnih tegoba pacijenta, kao i prethodnog oštećenja želuca. Ukoliko na ovaj način odaberemo pacijenta, a u skladu sa preporukama, on praktično može biti na dugogodišnjoj terapiji antiinflamatornim nesteroidnim lekovima. Takva terapija donosi pozitivne zdravstvene efekte čak i kod pacijenata koji imaju indikaciju za hiruško lečenje, ali i onih koji su već operisani jer će u daljem oporavku pomoći fizikalnoj terapiji, podizanju pacijenta i vraćanju regularnim životnim aktivnostima.

Nakon hirurške intervencije, bolovi se mogu vratiti jer nažalost postoji okoštavanje uglavnom celog kičmenog stuba. Iako operacijiom otklonimo akutni bol i omogućimo pacijentu da se kreće, ispravimo deformitet i stabilišemo kičmu, nažalost neki stepen bolova može da zaostane. U takvim situacijama, kao što je već rečeno, takođe pribegavamo antiinflamatornim nesteroidnim lekovima, čiju primenu, Dr Aleksić preporučuje periodično kada se bolovi jave, ali nikada u intervalu od samo dan ili dva, već najmanje 2-3 nedelje uz adekvatnu zaštitu želuca.

Fizička aktivnost može da poboljša, ali i da pogorša stanje, poručuje dr Marko Aleksić: „Mirovanje od par dana preporučujem uz aktivnu primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova, primarno Aflamila sa blokatorom protonske pumpe, odnosno zaštitom za želudac, miorelaksansima i topikalnim preparatima. Preporučujem da se rano krene sa fizičkim aktivnostima, čak i u akutnom lumbalnom sindromu, kada je naglo došlo do pojave jakih bolova. Idealno je da se se već posle dva dana pacijent vertikalizuje i da se krene u neki vid šetnje, jer je kičmeni stub najopterećeniji kada se sedi i kad se cela težina tela oslanja na sedalne kosti. Kada čovek hoda, težina se raspoređuje distalno, odnosno niz noge, tako da tokom aktivnog hodanja nemate dugo pritisak na samo jednu tačku. Tek kada pacijent prođe program fizikalne terapije uz primenu nesteroidnih antiinflamatornih lekova koji se piju duže kako ne bismo imali samo efekat uklanjanja bola, već i efekat uklanjanja upale, možemo savetovati ozbiljniju fizičku aktivnost, ali tu već govorimo o tzv. fazi održavanja poboljšanja i prevencije ponovnog nastupanja bolnog sindroma. 

Kako bismo pomogli kičmi koja trpi težinu tela, prva stvar na koju treba da obratimo pažnju jeste da li je indeks telesne težine, koji označava odnos telesne težine i visine tela, adekvatan. Mada ni ovaj indeks nije apsoultno pouzdan parametar jer nije svaka težina ista – nije ista  težina kod gojaznog čoveka ili kod muskuloznog čoveka, ali nažalost bez obira o kojoj je konstituciji reč, kičma trpi skoro isti pritisak. Stoga je važno povesti računa o telesnoj težini. Takođe u ovoj fazi se savetuje vežbanje, redovna šetnja, plivanje… kako bismo jačali mišiće kičmenog stuba. Treba biti vrlo pažljiv kod odabira i izvođenja anaerobnih aktivnosti iz razloga da one koliko god mogu da pomognu, isto tako mogu i da odmognu ukoliko ne odaberemo adekvatnu ili je ne izvodimo na pravilan način. Međutim, to je više u rukama fizijatara nego hirurga.“

Uopšteno govoreći, fizičku aktivnost treba obavljati do granice bola. Takođe se savetuje da izbegavamo dugo sedanje, već da na svakih pola sata pravimo pauze od minimum 5 minuta, kao i da koristimo adekvatne stolice sa lumbalnom podrškom.

„Ukoliko se javi lumbalni bol koji nije povezan sa značajnom traumom, podizanjem teškog tereta, saobraćajnim udesom ili povredom sličnog tipa, najpre treba probati sa antiinflamatornim nesteroidnim lekovima, a ja uvek preporučujem Aflamil u kombinaciji sa Controloc-om ili nekim drugim blokatorom protonske pumpe, za zaštitu želudca. Ako bol ne prođe u roku od 7 dana, savetujem da se jave svom izabranom lekaru opšte medicine, a ako izabrani lekar proceni da bol ne prolazi ili je možda povezan sa nekim ozbiljnijim stanjem, onda treba da prosledi pacijenta nekome ko je usko specijalizovan za tu oblast. Što se tiče načina života, naravno da savetujem aktivan način života iako većina nas sedi ili stoji na poslu. Rešenje jeste da ako se već sedi, onda treba praviti pauze i istezati se, makar nekoliko koraka na svakih pola sata. Takođe treba voditi računa da stolica na kojoj se sedi bude adekvatna sa odgovarajućom potporom za leđa. Isto važi i za ležanje i spavanje, birati relativno tvrdu podlogu. Moramo voditi računa i o ishrani tako da ona ne dovodi do prekomerne gojaznosti koja je definitivno rizik za pojavu bola. Sportska aktivnost kojom se bavimo mora biti u relaciji sa godinama i fizičkim stanjem pacijenata. Dovoljna je aerobna aktivnost, plivanje, vožnja bicikla, šetnja…“, sumirao je dr Aleksić.

Izvor: stetoskop.info

Popularne