Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Lepra



Logo

REKLAMA

“Kinder

REKLAMA

“Kantina“

Vesti

Cena maline ove godine od 600 do 800 dinara za kilogram

Očekuje se rod za 40% manji nego prošle godine

Objavljeno

Fotografija: uzice online

Ove godine poljoprivrednici očekuju znatno veću cena maline, čak i duplo veću u odnosu na prošlogodišnju, kažu za Novu ekonomiju u Asocijaciji proizvođača malina i kupina u Srbiji. Glavni razlog su veći troškovi njene proizvodnje i loše stanje u malinjacima.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović kaže da se ove godine može očekivati cena maline od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo.

“Cena maline od 800 dinara je neka srednja cena od 250 dinara koja je bila pre dve godine”, ocenjuje Radović.

On smatra da cena može može i da pređe 800 dinara, u zavisnosti od toga kakvi će ove godine biti vremenski uslovi, jer će tada biti manji prinosi, a samim tim i veća tražnja za malinama.

“Malina je u veoma lošoj kondiciji, slabog izrastanja, (stabljika je) veoma kratka i možemo slobodno reći da će to biti manji rod nego prošle godine”, smatra Radović.

Cena maline prošle godine, je kako podseća, bila solidna. Sorta vilamet plaćena je od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline koja nije prebirana u hladnjačama “kretala se i kreće se od 700 do 900 dinara”, napominje sagovornik Nove ekonomije. 

“Čak imaju i te veće cene maline koje idu za Japan, kreću se od 11,5 do 12, 13 evra”, dodaje Radović.

Sorta fertodi je, kako dodaje, skuplja za nekih 15, 20 dinara, a miker je 30, 40 dinara skuplji nego vilamet. Postoje i jesenje sorte koje se beru dva puta godišnje, kao što je enrosadira. Njena cena bila je ubedljivo najjača.

Sorta enrosadira se, kako objašnjava, gaji na nekih pet do deset odsto ukupne površine pod malinjacima u Srbiji, u staklenicima i na malinjacima opremljenim protivgradnim mrežama.

“Zadnje branje enrosadire u Srbiji se kretalo od 600 do 1.000 dinara po kilogramu, to je negde septembar, oktobar, do prvog snega. To su zadnje cene sveže maline na tržištu Srbije”, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

“POTREBNO JE NAVODNJAVANJE I ZAMENA SADNICA”

Radović podseća da su prošle godine, kada je bila suša i kada su temperature na području cele Srbije bile visoke, najbolje prošli malinjaci koji imaju navodnjavanje.

Njima je bilo dobro izrastanje sadnice za ovu godinu, a i rod je bio fenomenalan, objašnjava sagovornik našeg portala. Slabo izrastanje sadnica je, kako podseća, ogroman problem u celoj Srbiji. 

Kako objašnjava predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, bitan faktor koji utiče na ovogodišnji rod maline je sadni materijal, pa se u narednim godinama treba fokusirati na njegovu zamenu, koju inače subvencioniše država, sa 60 do 65 odsto.

“Sadni materijal su svi uzimali iz svojih zasada, plantaža, od komšija i rođaka, 15 odsto je možda zasađeno sertifikovanog sadnog materijala”, napominje Radović.

Radović nam objašnjava da se u Srbiji, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja, malina gaji na oko 25.000 hektara. Međutim, u realnosti, kako napominje, te površine se zapravo prostiru na oko 15.000 hektara.

Izvor: novaekonomije.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published.

Popularne