Taste atlas se često u poslednje vreme bavi hranom ovih prostora a sad su na red došli i ćevapi.

„Uprkos jasnom turskom poreklu, bosanski ćevapi su izvor velikog nacionalnog ponosa i omiljeno jelo u zemlji. Obično se pripremaju od mlevene junetine ili mešavine mlevene junetine sa drugim mesom, poput teletine ili jagnjetine – začinjene mešavinom različitih začina; obično su to beli luk, so, biber, a ponekad i paprika ili ljuta crvena paprika“, objašnjavaju na Taste Atlasu.

Postoje 4 vrste bosanskih ćevapa, a u nastavku vam donosimo opis za svaku pojedinu vrstu.

Sarajevski ćevapi

Ova jedinstvena vrsta ćevapa potiče iz Sarajeva, pa otuda i naziv sarajevski ćevapi. Postoje različita mišljenja o korišćenju mesa za ove ćevape – neki ih rade isključivo s mlevenom junetinom, soli i biberom, dok drugi koriste kombinaciju mlevene junetine i ovčetine.

Sarajevski ćevapi se zadnjih godina uglavnom rade samo s mlevenom junetinom i solju. Nakon što je smesa pripremljena treba je ostaviti u frižideru 48 sati. Zatim se peku na žaru i tradicionalno poslužuju u somunu, sa seckanim crvenim lukom sa strane.

Travnički ćevapi

Ova vrsta ćevapa priprema se u gradu Travniku u Bosni i Hercegovini. Ćevapi se prave od kombinacije junetine, teletine i jagnjetine, uz dodatak soli, papra i malo sode bikarbone. Kada se peče na roštilju, meso se često premaže bistrom supom koja se pripremala od goveđih kostiju i ovčetine.

Hleb, lokalno nazvan pitica, umače se u supu pa se kratko peče na roštilju. Ispečeni ćevapi stavljaju se u piticu, a zatim se posipaju naseckanim lukom. Ovu varijantu ćevapa preporučuje se poslužiti sa jogurtom.

Banjalučki ćevapi

Iako se ostale varijante ćevapa rade u komadima, banjalučki ćevapi se razlikuju od svih ostalih jer se pripremaju kao mesna pločica koja se obično sastoji od četiri ćevapa povezana u niz. Obično se rade samo s mlevenom junetinom, solju i biberom, kao i sarajevski ćevapi, ali ponekad se u smesu dodaju i mlevena teletina i beli luk.

Nakon što su ispečeni banjalučki ćevapi se tradicionalno stavljaju u lepinju, a jelo se poslužuje s puno luka.

Tuzlanski ćevapi

Ova vrsta ćevapa dolazi iz Tuzle. Najčešće se prave od kombinacije mlevene ovčetine, junetine i jagnjetine (najčešće u razmeri 2:1:1), iako se negde pripremaju samo s junetinom. Meso se ručno meša te začini solju i biberom, a preporučljivo je smesu ostaviti u hladnjaku nekoliko sati ili celi dan pre pečenja.

Ovi ćevapi se peku na nauljenom roštilju, a kad su gotovi, obično se još jednom začine biberom. Tuzlanski ćevapi poslužuju se u tzv. lepini (bez nj), koja se prethodno potopi u bujon od goveđih kostiju zvanu poliv. Mladi luk ili sitno naseckani crveni luk tradicionalni su prilog.

Izvor: citymagazine.danas.rs