Zaprati nas #uziceonline
REKLAMA

“Mastegio

Vesti

Da li Čileanci švercuju srpske maline?

I drugi problemi naših malinara…

Objavljeno

Fotografija: Dmitry Bayer

Uvek su nam pretili Čileanci kada je proizvodnja maline u pitanju, ali se sada otkrilo da su obični šverceri koji imaju svoje “klanove” i pojavljuju se na svetskim tržištima, izjavio je za portal Nova.rs jedan od većih srpskih proizvođača “crvenog zlata”, Vladan Stanković iz ariljskog sela Mirosaljci povodom afere vezane za kompaniju iz Čilea “Fruti di bosko” o prepakivanju i označavanjem čileanskom kineske maline koju je otkrio londonski Rojters.

Međutim, kako kaže naš sagovornik, i u Srbiji postoji nebriga države za uzgajivače ovog voća, jer alavost pojedinih, kako izvoznika, tako i uvoznika prevazilazi sve granice koji u tom lancu ispred sebe vide samo novac i ne isključuje mogućnost da se i u našoj zemlji ne dešavaju slične stvari.

“Zbog saznanja o tim malverzacijama još pre nekoliko godina smo tražili od Uprave Carina podatke o uvozu ove kulture u Srbiju, ali oni su negodovali i ništa od toga, pa su tako svojim postupcima ugrozili naše proizvođače”, tvrdi Stanković koji ima malinjak površine 7,5 hektara. On ističe da je država svojom nebrigom i nečinjenjem malinare dovela na rub propasti svojom, te da nije čudno što se iz godine u godinu sve više malinjaka zatire.



Tragom ove priče pozvali smo dr Aleksandra Leposavića, jednog od najvećih stručnjaka za jagodasto voće u našoj zemlji, koji se, uglavnom, složio sa našim prvim sagovornikom.

On je ocenio za Nova.rs da će čileanska afera vezana za prepakivanje malina uticati kako na srpsko, tako i na svetsko tržište i dodao ima saznanja da će Evropska unija dodatno iskontrolisati velike dobavljače.

Prema informacijama iz Lublina u čijoj se okolini nalazi najveće područje za proizvodnju maline i drugog jagodastog voća u Poljskoj, očekivana proizvodnja u 2020. godini iznosiće između 70 i 80 hiljada tona.

Ono što predstavlja problem za poljske proizvođače je činjenica da je kvalitet ubrane maline veoma nizak i da se od ukupne količine svega 50-ak procenata može svrstati u prvu klasu. S obzirom na specifičnost i zahteve svetskog tržišta, poljski prerađivači su u velikoj dilemi kako ispoštovati ugovore i koji tip proizvoda će moći da isporuče jer će rolenda, odnosno najkvalitetnije kategorije smrznute maline biti veoma malo.



Leposavić je istakao da Poljska,  kao i Srbija već duži niz godina stagnira u proizvodnji maline, što je posledica mnogobrojnih razloga. Slično nama, dodaje, Poljaci su smanjili proizvodne površine pod ovom kulturom i imaju velike probleme sa obezbeđenjem radne snage.

Pored toga, Leposavić navodi da je razlog lošijeg kvaliteta maline koja se proizvodi u Poljskoj sortiment i generalno dosta niži nivo ulaganja sredstava i rada u proizvodne zasade u odnosu na intenzitet ulaganja i rada u zasadima naših proizvođača.

Dr Leposavić kaže da porast tražnje i deficit smrznute robe u svetu uzrokuje porast cena različitih kategorija maline i da je cena rolenda, odnosno najkvalitetnije kategorije prešla 3 evra za kilogram.

Deficit maline se, kako navodi, oseća i u srpskim hladnjačama u kojima su trenutno lagerovane samo ugovorene, ali zbog  situacije na svetskom tržištu, nedovoljne količine maline.

“Da naši hladnjačari više ne mogu da računaju na dopunu količina i reeksport maline iz Bosne i Hercegovine više je nego jasno. To je navelo nekolicinu većih izvoznika iz naše zemlje da robu potraže u Ukrajini, Bugarskoj i drugim zemljama”, navodi Leposavić i dodaje da su i u tim zemljama ostale male količine neprodate maline.

“Ukoliko pozitivan trend rasta tražnje maline ali i drugog jagodastog voća ostane, uz smanjenje proizvodnje u glavnim malinarskim područjima sveta, u budućnosti jeftine maline više neće biti”, kaže dr Leposavić.

Kao neke od mera za ispravku grešaka iz prošlosti u malinarstvu Srbije, Leposavić navodi popis stvarnog stanja površina i funkcionalnosti postojećih zasada, analizu zastupljenosti sorata i opravdanosti njihovog gajenja, i više od svega, potrebu većeg prisustva struke na terenu.

“Ne treba odustati i od formiranja Nacionalnog saveta za malinu, odnosno savetodavnog tela koje bi za cilj imalo unapređenje sektora proizvodnje i plasmana maline iz naše zemlje”,  zaključio je istaknuti stručnjak.

Izvor: nova.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popularne