Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Badnji dan. Sa badnjakom, vernici u kuću unose sreću, zdravlje i napredak uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Prema običaju, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, sa slamom, unosi u kuću. Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Veći badnjak ne znači i više sreće i veću pobožnost domaćina, domaćin treba da donese granu badnjaka onoliko veliku koliku može da ponese na ramenu.

Badnjak takođe ima i slovensku simboliku, jer prema verovanju duše bogova žive u drveću, a paljenjem badnjaka u vreme zimske kratkodnevnice, umiljavaju se bogovi da zima što kraće traje.

Običaji

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti. 

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Izvor: uzice online