Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave dan svetog velikomučenika Georgija – praznik poznat u narodu kao Đurđevdan.
Sveti Georgije je jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.
Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod Srba i Roma a i prema narodnom predanju bila je i slava Marka Kraljevića.
Istorija
Georgije se rodio u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru. On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega, stoji žena za koju se pretpostavlja da je carica Aleksandra. Aždaja na ikoni je simbol zla i politeizma.
Nakon smrti Svetog Georgija prestaje progon hrišćana od strane cara Konstantina. Ovde je reč o istom caru Konstantinu koji je izdao Milanski edikt i omogućio hrišćanima slobodu veroispovesti.
Sveti Đorđe se smatra zaštitnikom vitezova ali i država: Srbije, Crne Gore, Engleske, Portugala, Litvanije, Etiopije i Gruzije. Smatra se i zaštitnikom Barselone, Londona, Moskve, Đenove, Istanbula…
Postoji običaj Đurđevdanskog uranka, koji se ne razlikuje mnogo od prvomajskog uranka.
Svim našim čitaocima koji slave danas, redakcija uzice.online želi Srećnu slavu.
Izvor: uzice online
