Istočni petak ili Svetli petak je petak Svetle sedmice, koji se još zove i Izvor izlečenja, jer toga dana vernici odlaze na obližnji izvor i umivaju verujući da će se izlečiti od mnogih bolesti. Ovaj petak je posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice. Zato je reč o danu posebno posvećenom ženama i majkama koje danas ne bi trebalo ništa da rade.

Običaj je da se zorom izlazi na najbliži izvor ili vodicu, gde se umiva, pije voda, bere cveće, veseli i vraća se kući tek uveče. Tako su bake nekada savetovale svoje unuke da porane jer se verovalo da će im tako cela godina proći u sreći i veselju.

Današnji praznik, kao slavu, proslavljale su ponegde mehandžije, a reč je i o seoskom prazniku u nekim krajevima gde se zbog toga kolje jagnje. Na ovaj dan se u selima oko Niša i Pirota ponovo farbaju jaja kao i za Uskrs samo što su namenjena mrtvima i biće odneta na groblja u ponedeljak.

Uspostavljanje ovog praznika desilo se u hramu pored jednog izvora nedaleko od Carigrada, koji se zvao “Živonosni istočnik”. Taj hram je podigao car Lav Veliki (V vek).

Po predanju, jednom prilikom, još dok nije postao car Vizantije, u šumi je naišao na slepog čoveka, odveo ga do izvora gde ga je napojio i umio, nakon čega je slepac progledao.

Kada je postao car, na mestu gde se to čudo desilo, podigao je hram, u znak zahvalnosti Presvetoj Bogorodici. Narod je počeo da pristiže sa svih strana, tražeći i nalazeći lek za mnoge bolesti.

Mnogo imena

Današnji petak ima mnoga imena. Svetli je zato što je u Svetloj nedelji. Prvi petak nakon Vaskrsa se u narodu još zove Beli ili Blagi petak. Za ovaj petak u Srbiji i Bosni je rašireniji naziv Istočni petak dok je u nekim krajevima poznat i kao Sebični i Blaženi. U nekim krajevima Srbije “blažiti” znači jesti “blagotu” odnosno mleko, sir, kajmak… Tako da ovaj poslednji naziv upućuje na još jednu posebnost ovog dana jer je reč o jednom od retkih petaka u godini kada se ne posti

U nekim krajevima Srbije žene na Svetli petak treba da porane i u ranu zoru odu na najbliži izvor ili vodicu, gde se umivaju, piju vodu, beru cveće, vesele i vraćaju se kući tek uveče. Tako su bake nekada savetovale svoje unuke da porane jer se verovalo da će im tako cela godina proći u sreći i veselju.

Izvor: kurir.rs