Gospojinski post uvek počinje 14. avgusta, na dan Svetih mučenika Makaveja, a prethodi velikom hrišćanskom prazniku Uspenju presvete Bogorodice, poznatijem kao Velika Gospojina, koji se proslavlja 28. avgusta i poznat je kao praznik majki i dece, kada žene obavezno treba da se pričeste.

Post traje 15 dana, posti se na vodi i ulju, izuzev praznika Preobraženja Gospodnjeg 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

Najkraći je od četiri velika godišnja posta, ali stroži od božićnog i apostolskog. Zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici vernici ovaj post poste kao i Veliki post.

Post pred Veliku Gospojinu ustanovljen je kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i molili joj se. Ovaj post se prvi put pominje u spisima Teodora Studita 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine.

Zašto postimo?

Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da će Njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. „Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu.“ Cilj posta je približavanje Bogu to jest zajednica sa Bogom, proslavljanje Boga i poštovanje Njegovih svetih.

Zajednicu sa Bogom postižemo upravo postom u kome je vrhunac pričešće koje predstavlja krajnji cilj zajedničarenja sa Hristom. Post (podvig) po sebi bez pričešća nema smisla, jer se čovek ne spasava svojim trudom i naporom već blagodaću Božijom kroz telo i krv Hristovu (Jn. 6. 53-56). Dakle, postimo jer (Ženik) Hristos nije sa nama a kada je „Ženik sa nama“ (Mt. 9, 15) u praznične dane tada ne postimo.

Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.