Udruženje građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“ upozorava javnost da se postupanje institucija po prijavama zagađenja u okolini Regionalnog centra „Duboko“ ponavlja po istom obrascu.

Nakon poslednje prijave protiv NN lica koje zagađuje Turski potok, vodna inspekcija je izvršila vanredni nadzor nad vodotocima Turski potok, Dubočanski potok i reka Lužnica, međutim, obrazac postupanja je uvek isti: inspekcija izađe na teren, prošeta se duž vodotoka, uzme uzorak vode, napiše zapisnik i prosledi dopise drugim institucijama.

I tu se sve završava.

Uprkos tome što Udruženje institucijama dostavljaja fotografije, snimke i rezultate analiza vode koji ukazuju na ozbiljne probleme sa kvalitetom vode, u  zapisnicima se navode određene obaveze i mere za zagađivača, ali one ostaju samo na papiru – nema stvarne primene mera, nema kazni, nema utvrđene odgovornosti.

Posebno zabrinjava činjenica da je i ovaj poslednji predmet prosleđen policiji za ekološki kriminal, kao i mnogi prethodni, ali javnost već dve godine nakon požara na deponiji, a od kada traje institucionalna borba Udruženja, ne dobija informaciju da je bilo ko snosio odgovornost. 

Udruženje „Da (Ne) Dišemo Duboko“ zato postavlja jednostavno pitanje: ako postoje prijave, zapisnici i mere – zašto nema odgovornosti i kazni za zagađivača?

Građani imaju pravo na čistu vodu, a ne na beskonačan krug inspekcijskih izveštaja bez stvarnih posledica.

U Srbiji očigledno postoji savršen sistem za zaštitu zagađivača: prijava – inspekcijska šetnja – zapisnik – i ništa. Slučaj “Duboko” je u začaranom krugu, jer “vrana vrani oči ne vadi”.