Saopštenje GG “Da (Ne) dišemo Duboko” prenosimo u celosti:
U jeku pomame čuvanja fotelja, koje su već odavno srasle sa gradonačelnicima širom Srbije, kao jednu od interesantnijih ping pong “debata” (internog prebačaja odgovornosti pred medijima) pomenuli bismo medijsku “debatu” između gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića i gradonačelnice Užica Jelene Raković Radivojević.
Dok se sa moravičke strane glasno, zdušno, mogli bismo reći i bahato, čuje grub i samouveren Milunov glas da je proširenje deponije Duboko gotova stvar, da su svi osnivači jednoglasni pri toj odluci i da je dokument potpisan u prisustvu resorne ministarke Irene Vujović samo šezdesetak kilometara zapadnije, u nekadašnjem gradu, a danas Užicu, osećala se sasvim drugačija energija – oči pune suza, srce puno boli i nesvakidašnje smeran, uplašen i tužan glas gradonačelnice Užica koja nam, nakon blokada užičkog smeća 4. novembra, saopštava da građani njenog grada nisu za proširenje, ga građani njenog grada ne žele više da budu centar smetlišta zapadne Srbije i da će ona lično taj apel uputiti gore pomenutoj ministarci kao i Vladi Republike Srbije.
Obzirom da se sve to odigravalo u relativno kratkom periodu, a da se “zabrinuta” gradonačelnica nakon Milunove jasne i “pobedonosne” izjave ućutala kao da se utopila u kožu svoje fotelje, nama ostaje zaključak da su ping pong “debate” ustvari kupovina vremena, jer fotelje na kojima sede više ne mogu da podnesu teret nepoverenja građana, laži i manipulacija.
Zbog svega navedenog, a pozivajući se na izjavu Miluna Todorovića datu Ozon Pressu 27. novembra, gde je eksplicitno rečeno da su svih 9 osnivača, uz grad Užice, potpisali saglasnost za proširenje, a kako još uvek nismo uspeli da dobijemo demanti od Jelene Raković Radivojević, poslali smo upit Ministarstvu zaštite životne sredine da nam kao informacije od javnog značaja proslede izveštaj sa sastanka kao i potpisane dokumente, što su u zakonskoj obavezi da urade, nakon čega ćemo izaći u javnost sa informacijom ko je obmanjivao svoje sugradjane i čija fotelja je jedan korak bliže krahu, stoji u saopštenju “Da (Ne) dišemo Duboko“.
