Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (odnosno bolovanju, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) regulisano je odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Zakon određuje da zaposleni imaju pravo na naknadu zarade u 7 slučajeva. Prema tome, nije samo privremena sprečenost za rad zbog bolesti osnov za isplatu naknade zarade zaposlenima, već postoji još 6 razloga sprečenosti za rad koje povlače pravo na isplatu bolovanja od strane poslodavca i od RFZO.
Ovom prilikom definisaćemo sledeće elemente od suštinske važnosti za plaćanje bolovanja zaposlenim licima, odnosno daćemo odgovore na sledeća pitanja:
- koji su razlozi privremene sprečenosti za rad za koje zakon vezuje isplatu naknade zarade?
- ko utvrđuje nastupanje i dužinu trajanja zakonskih razloga privremene sprečenosti za rad?
- ko je obavezan da plaća naknadu zarade?
- koji procenat zarade se plaća tokom bolovanja?
- i najzad, šta sve ulazi u pojam zarade u ovom smislu, odnosno šta formira zakonski osnov za obračun bolovanja?
Svaki zakonski razlog bolovanja biće u nastavku teksta tretiran u posebnom poglavlju, gde ćemo dati odgovore na ova, u uvodu definisana pitanja, osim odgovora na poslednje pitanje-šta sve ulazi u pojam zarade (u smislu isplate bolovanja u određenom procentu od zarade). Odgovor na ovo poslednje pitanje pokušaćemo da damo u posebnom poglavlju.
Naknada zarade usled bolesti ili povrede van rada
Naravno, kada se govori o naknadi zarade zaposlenima, prvo se pomisli na naknadu zarade koja se plaća kada radnik zbog bolesti ili povrede nije u stanju da radi. Nagašavamo, različito se plaća naknada zarade kada je bolest ili povreda zbog koje je nastala sprečenost za rad uzrokovana obavljanjem posla na radnom mestu, u odnosu na naknadu zarade zbog bolesti ili povrede van rada.
- Bolovanje za bolest ili povredu van rada utvrđuje: za prvih 60 dana izabrani lekar, od 61. dana bolovanje ocenjuju lekarske komisije filijale RFZO.
- Kod bolesti ili povrede van rada, prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
- bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada plaća se u visini 65% od osnovice i na teret poslodavca, i na teret RFZO, s tim da se na različit način utvrđuje osnovica za obračun nakande zarade koju plaća poslodavac u odnosu na naknadu koju isplaćuje RFZO. O tome ćemo pisatii u pretposlednjem poglavlju ovog teksta.
Naknada zarade usled bolesti ili povrede na radu
Na isti način se utvrđuje dužina sprečenosti za rad, kao kod „običnog“ bolovanja: izabrani lekar prvih 30 dana, pa potom lekarske komisije RFZO, s tim da prijavu povrede na radu mora da učini poslodavac filijali RFZO.
Razlika u odnosu na bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada je u obvezniku plaćanja i visini naknade:
- Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu od početka, pa sve dok traje (ali najduže dok traje radni odnos), plaća poslodavac u visini 100% od osnovice.
Filijala RFZO postaje obveznik plaćanja samo ukoliko prestane radni odnos licu kod koga postoji sprečenost za rad zbog povrede ili bolesti na radu i nakon prestanka radnog odnosa postoji (npr istekao je ugovor na određeno vreme). RFZO tada nastavlja isplatu naknade zarade koju je plaćao poslodavac dok traje bolovanje, odnosno sve dok izabrani lekar i lekarske komisije donose ocene da i dalje traje sprečenost za rad usled bolesti ili povrede na radu.
- Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu plaća se u visini 100% od zakonske osnovice
Pravo na „trudničko“ bolovanje
Treći razlog za privremenu sprečenost za rad jesu bolesti ili komplikacije u vezi sa trudnoćom, odnosno tzv. trudničko bolovanje.
- Prvih 60 dana bolovanje ocenjuje izabrani lekar (izabrani ginekolog), a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
- Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
- trudničko bolovanje plaća se u visini 100% od zakonske osnovice.
Naknada zarade zbog obavezne izolacije
Četvrti zakonski razlog privremene sprečenosti za rad koji povlači sa sobom pravo na isplatu naknade zarade jeste zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Svakako, u uslovima covid-19 ovo je postalo veoma čest osnov za bolovanje.
- Ovo je jedini osnov koji može da utvrdi i neki organ koji nije stručno-medicinski organ, što su izabrani lekar ili lekarska komisija. Naime, sanitarna isnpekcija je izdala mnogo rešenja članovima porodice obolelih od covid-19 koji su na osnovu tog rešenja bili na bolovanju. Postojanje i dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje nadležni organ rešenjem. U svim ostalim slučajevima potrebu izolacije određuje lekar, tako sprečenost za rad prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, od 61. dana lekarske komisije filijale RFZO.
- Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO,
- bolovanje se plaća u visini 65% od osnovice
Naknada zarade zbog nege bolesnog člana porodice
Peti mogući osnov za bolovanje jeste nega člana porodice: zaposlenom pripada naknada zarade tokom odsustnosti sa posla zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju
- u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, bolovanje traje najduže do 15 dana, a prvostepena lekarska komisija RFZO može da produži najduže do 30 dana. Ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, lekar ceni bolovanje najduže do sedam dana, a prvostepena lekarska komisija može do 14 dana najduže. Izuzetno od svega navedenog, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i duže od navedenih limita u trajanju. Kontrola se obavlja na svakih 6 meseci.
- Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
- ovo bolovanje se plaća u visini 65% od zakonske osnovice.
Izuzetak!: u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana plaća RFZO, takođe 65% osnovice. Prema tome, poslodavac uopšte ne plaća naknadu zarade za bolovanje koje je otvoreno zbog nege člana uže porodice do 3 godine starosti.
Izuzetak! u pogledu visine naknade zarade- nega teško obolelog deteta-plaća se 100% osnovice i sve vreme ide na teret RFZO.
Naknada zarade zbog davanja tkiva ili organa
Šesti mogući osnov za bolovanje jeste zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (izuzev krvi) .
- Takođe prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
- Od prvog dana, pa sve dok traje, bolovanje plaća filijala RFZO (nema isplate na teret poslodavca)
- bolovanje se plaća u visini 100% od zakonskog osnova
Naknada zarade radi pratnje bolesnom licu
Najzad, sedmi mogući osnov za bolovanje jeste u slučaju kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
- Prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
- Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
- plaća se u visini 65% zakonskog osnova
Naknada zarade poslodavca i RFZO-a
Kod svih gore opisanih slučajeva bolovanja, kada naknadu zarade plaća poslodavac iz svojih sredstava, bilo da je reč o plaćanju visini 65% plate, bilo da se plaća puna plata, osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci za ono vreme koje je radio. Ako zaposleni nema nijednu isplaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od osnovne zarade iz ugovora o radu. Dakle, kada bolovanje plaća poslodavac, osnovicu za obračun naknade zarade čini samo zarada ostvarena kod tog poslodavca, a ne računaju se eventualne zarade kod prethodnih poslodavaca, iako su ostvarene u poslednjih 12 meseci.
Kod svih gore opisanih slučajeva kada bolovanje plaća filijala RFZO, bez obzira da li se plaća u visini 65% ili 100% od osnovice, osnovicu čini prosečna zarada osiguranika iz poslednjih 12 meseci ostvarena kod svih poslodavaca. Dakle, kada bolovanje pređe na teret RFZO, onda se računaju zarade kod svih poslodavaca koje ulaze u poslednjih 12 meseci. Kod naknade zarade koju plaća RFZO, za one mesece u kojima nema zarade računa se minimalna zarada za te mesece. Primera radi, u poslednjih 12 meseci pre meseca započinjanja bolovanja postoje 3 zarade kod sadašnjeg poslodavca, 6 zarada kod prethodnog i tri meseca bez zarade. RFZO kod računanja osnovice za obračun naknade zarade sabira zarade kod sadašnjeg poslodavca, prethodnog poslodavca i dodaje tri minimalca za one mesece u kojima osiguranik nije radio. Tako se dobije prosečna zarada od koje se plaća 65% tokom bolovanja.
Šta sve ulazi u pojam zarade kod računanja bolovanja?
Kod obračuna naknade zarade tokom bolovanja u obzir se uzimaju: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Prema tome, osnovica za obračun bolovanja je kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Kada naknadu plaća poslodavac, onda je reč o zaradi kod tog poslodavca, a kada je plaća RFZO onda govorimo o prosečnoj zaradi iz poslednjih 12 meseci kod svih poslodavaca.
Kod citiranih zakonskih odredbi ćemo se zadržati kako bismo u potpunosti precizirali koja se primanja iz radnog odnosa uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade kod bolovanja, a koja se ne računaju. Sam zakonski tekst govori o ostvarenoj zaradi u prethodnih 12 meseci kao osnovici za obračun naknade zarade. Zarada je definisana Zakonom o radu, koji propisuje da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakon je dalje definisao da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim:
- primanja koja predstavljaju učestvovanja u raspodeli dobiti preduzeća u poslovnoj godini
- primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava rada zaposlenog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
- naknada troškova za odlazak i dolazak sa rada (putni trošak)
- naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (dnevnica)
- naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu (terenski rad)
- otpremnina
- naknada troškova pogrebnih usluga
- naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja
- primanja po osnovu poklona za Božić i Novu godinu
- jubilarna nagrada
- solidarna pomoć
Prema citiranim zakonskim odredbama, nedvosmisleno je koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenog (sva gore pojedinačno pobrojana primanja ne smatraju se zaradom). Sve ono što zakon nije izuzeo iz pojma zarade samim tim se mora uzeti u obzir i prilikom obračuna osnovice za naknadu zarade tokom bolovanja, a to podrazumeva i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (naknada zarade tokom bolovanja), naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i upšte sva druga primanja iz radnog odnosa koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.