Za pohvalu je kad se u kutku divljine, u rečnom kanjonu trasom nekadašnje pruge uskog koloseka, napravi šetalište koje postane „evropska zelena staza”, ovenčana evropskom nagradom. Ali kad se cela ta bivša pružna trasa proteže na 12-13 kilometara, a uređeno je oko sedam, jasno je da posao nije završen.
Reč je o užičkoj pešačko-biciklističkoj stazi kroz klisuru reke Đetinje. Ulaganjima grada Užica napravljena je pre tri godine, s tim što je sačuvan prirodni sklad tog utočišta od naleta civilizacije smeštenog uz gradska naselja. Asfaltirano je šetalište od užičke plaže do Staparske banje kroz „ćirine” tunele, postavljene su klupe, česme, ograde, odmorišta, toaleti, zabranjen saobraćaj motornim vozilima, a omogućen turističkim vozićem. Za uživanje je otvoren ovaj do pre neku godinu zakorovljen i zaboravljen prostor usečen u kamenita brda.
Brzo su užički i drugi ljubitelji čiste prirode osvojili ovaj prostor, masovno izašli da njime pešače, planinare, voze bicikle, pecaju. A klisura Đetinje pravi je izazov i za prirodnjake: s mnoštvom retkih biljaka i životinja, vodopada, virova, kuća unaokolo gotovo da nema, samo nebo proviruje iznad litica.
Dobar glas o stazi kojom se Užice ponosi stigao je i do evropskih institucija. Pre dve godine u Limeriku u Irskoj na ceremoniji dodele „Nagrade za zelene staze Evrope”, Evropska asocijacija zelenih staza nagradila je šetalište u klisuri Đetinje drugom nagradom.
Da bi atraktivno i popularno užičko šetalište bilo celovito, valja urediti i asfaltirati još pet-šest kilometara neuređene „ćirine” trase. Asfalt je sada ovom stazom prišao nekadašnjoj železničkoj stanici Stapari na bivšoj uskoj pruzi, ali odatle do brane Vrutci put je maltene neupotrebljiv, sasvim propao. A priroda je i na tom delu veoma lepa, tu je recimo i ribolovački raj, koji su zanimljivo nazvali „Staparski sorento”.
Opšta je podrška Užičana da se ova „evropska zelena staza” uredi do kraja, ali o tome za sada nema najava od ljudi koji vode grad. Oni pokazuju veliko interesovanje za budući arheološki park pored šetališta, pri čemu za sada ne najavljuju da će neuređeni deo staze do brane Vrutci uskoro biti asfaltiran. Kada smo nedavno pitali užičkog gradonačelnika Tihomira Petkovića da li je to u planu, on je odgovorio da postoji realna potreba da se trasa uredi do kraja, te da bi u razgovoru s predstavnicima „Puteva Srbije” mogao da potraži pomoć za tu investiciju.
Veza s budućim arheološkim parkom
Ako bi se do brane Vrutci produžila „evropska zelena staza”(što je manji posao nego do sada na ovom potezu urađeno), ne samo da bi ljubiteljima prirode to donelo nove doživljaje već bi se time napravila pogodna putna veza sa Zlatiborom, Tarom, Mokrom Gorom, odakle do brane već dolaze asfaltni putevi. Prava stvar da turisti iz ovih centara otkriju čari užičke zelene staze, kao i da lakše stignu do budućeg arheološkog parka koji se pravi pored Staparske banje, uz samo šetalište. Uz to, biciklisti bi dobili stazu za duge vožnje i takmičenja kakve nema nadaleko.
Izvor: politika.rs
Samo bih voleo da neko dodje i snimi kako je taj saobracaj motornim vozilima zabranjen, posto je kapija uvek otvorena i u bilo koje doba dana mogu se videti vozila kako nesmetano prolaze i ugrozavaju ovu “zelenu stazu”. Da ste hteli da stvarno bude zelena ne biste stavljali asfalt i omogucavali motornim vozilima da ugrozavaju jedino malo netaknute prirode sto je preostalo u uzickom kraju.