Zaprati nas #uziceonline



Logo

REKLAMA

“Kantina“

REKLAMA

“Kinder

Vesti

I zamrznuta hrana ima rok: Kad treba vaditi meso i povrće iz zamrzivača

Zamrzivač dobro dođe u svakoj kući, ali i zaleđena hrana ima rok trajanja

Objavljeno

Fotografija: istockphotos

Tokom čitave istorije, ljudi su oduvek ulagali puno napora da sačuvaju hranu. Zaleđeno voće, povrće, meso, riba prvi put su u pakovanjima ponuđeni kupcima u Sjedinjenim Američkim Državama 1930. godine, a do 1940. taj način čuvanja hrane postao je široko rasprostranjen. Međutim, kada treba isprazniti zamrzivače i koliko dugo smemo da jedemo turšiju, marmeladu ili pijemo domaće sokove?

Zamrzavanje hrane jedan je od najraširenijih načina čuvanja namirnica. Međutim, mnogi ne znaju koliko dugo, na primer meso, sme da bude u zamrzivaču, napominje nutricionistkinja dr Veroslava Stanković za RTS.

Živinsko meso sme do godinu dana da se čuva u zamrzivaču, a ukoliko je rasparčano, do devet meseci. Jagnjetina devet meseci, dok svinjetina i junetina, šest do devet meseci. Već u devetom mesecu bi trebalo da se izbaci iz zamrzivača, navodi doktorka.

„Svako meso i svaka obrada mesa dovodi do gubitka nutritivnog kvaliteta. Međutim, zavisno od načina na koji zamrzavamo i higijenske pripreme pre toga, može doći i do pjave crevnih bolesti, tzv. alimentarnih infekcija, ukoliko posle toga ne bude dobro termički obrađeno“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Prvo i osnovno jeste gubitak kvaliteta i gubitak organoleptičkih svojstava hrane, odnosno gubitak ukusa samog mesa. Zbog zamrzavanja dolazi do promena na nivou proteina i dolazi do razgradnje vitamina. Minerali koji su nam neophodni ostaju u mesu, ali svi ostali nutritivni sastojci gube svoje vrednosti.

„Najopasnije je mleveno meso zato što se prilikom mlevenja meso uzima u ruke, a nikada nismo sigurni koliko su te ruke našeg mesara čiste, ali i koliko su naše ruke čiste. Tako da ono može u frižideru da bude maksimalno dva dana, jer već gubi kvalitet i dobija onu braonkastu skramicu na sebi. U zamrzivaču sme da bude maksimalno do četiri meseca“, naglašava dr Stanković.

Riba u zamrzivaču

Sveža riba u frižideru sme da se čuva maksimalno dva dana. U zamrzivaču, pak, duže može da se čuva posnija riba i tanji fileti, maksimalno do šest meseci. Međutim, masna riba sme samo tri meseca.

Posna riba sadrži više vode i prilikom zamrzavanja se uništavaju i bakterije. Masnoća se ne zamrzava, ona nastavlja da pliva na površini, tako da u delovima oko masnih naslaga mogu da prežive bakterije, a ujedno ostaju i štetne mineralne materije i toksini.

Voće i povrće

Voće i povrće može duže da boravi u zamrzivaču, ali zavisno i od toga kako ga pripremimo. Voće se uglavnom zamrzava sirovo i može od osam do 12 meseci da bude u zamrzivaču.

„Voće ne gubi mnogo nutritivnih svojstava, jer u principu u voću i povrću imamo mineralne materije koje se ne gube i imamo hidrosolubilne vitamine i ne dolazi do njihove razgradnje. Gube se, ali u manjem procentu nego prilikom termičke obrade“, dodaje doktorka.

Povrće može do 12 meseci da se čuva u zamrzivaču i u sirovom i u blanširanom stanju.

Ima li kisela zimnica rok trajanja?

Najbolji način da znamo koliko neka zimnica može da traje dovoljno je da pogledamo dekleracije na takvim proizvodima u prodavnicama, a to je uglavnom do godinu dana.

Osim toga, trajnost proizvoda zavisi i od mesta gde čuvamo zimnicu. Ukoliko su podrum ili ostava topliji, tu ne bi trebalo duže od godinu dana čuvati turšiju i ostalu zimnicu.

Ukoliko čuvamo u podrumima sa nižom temperaturom ili u frižiderima do četiri stepena Celzijusa, može da stoji do godinu i po do dve, maksimalno.

Konzervansi

Razni konzervansi, esencije i drugi aditivi koji se dodaju u zimnicu, po rečima doktorke Veroslave Stanković, ne utiču mnogo na nutritivni sastav namirnica. Oni dovode do fermentacije, održavaju svežinu i sprečavaju razvoj bakterija, tako da održavaju proizvode u dužem vremenskom periodu.

„Ključ je u spoljašnjoj temperaturi na kojoj se namirnice razgrađuju i postaju mekše, čime gube i organoleptička svojstva, ali mogu da dovedu i do kontaminacije jer je to veća količina vode i sredina u kojoj bakterije lako uspevaju“, navodi nutricionistkinja dr Veroslava Stanković.

Izvor: rts.rs

REKLAMA
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Popularne